Male boginje nastavljaju da se šire u Srbiji, a samo u novembru morbile su dijagnostikovane kod 158 osoba, od čega samo u Novom Pazaru kod 137. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u odnosu na prethodni mesec morbile su registrovane kod 55 osoba više u odnosu na oktobar.
Od početka 2024. godine, male boginje u Srbiji su dijagnostikovane kod 694 osoba.
Tokom novembra meseca registrovano je 158 slučajeva morbila, i to:
- 137 na teritoriji Novog Pazara
- 17 u Tutinu
- tri u Beogradu
- jedan u Kragujevcu.
Nezahvalno vođstvo, Novi Pazar drži mesecima unazad, čime je sebi obezbedio mesto najvećeg žarišta kada se gledaju sveukupni podaci o broju obolelih u Srbiji od početka 2024. godine.
Broj obolelih u Novom Pazaru po mesecima
- jul 2024 – 92
- avgust – 88
- septembar – 79
- oktobar – 96
Od početka godine najveći broj slučajeva registrovan je na teritoriji Raškog okruga – 546, u okviru epidemije u Novom Pazaru koja je prijavljena 7. maja ove godine.
Od tada, male boginje se u ovom gradu ne smiruju, a koliko prednjače dokazuje činjenica da je u Beogradu od početka godine obolela 101 osoba, a u Južnobanatskom okrugu 10. Ostali okruzi imaju po jedan, dva, pet do devet potvrđenih slučajeva.
Samo je jedan uzrok velikog obolevanja
Direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru primarijus mr sc med dr Šefadil Spahić objašnjava za „Blic“ da je veliko zaražavanje morbilima u ovom gradu posledica samo niske stope vakcinisanosti MMR vakcinom, koja se prima protiv morbila, zaušaka i rubele.
Napominje da se konačno, po pitanju imunizacije, situacija popravlja, te da je stopa vakcinisane dece u oktobru skočila za 10 odsto u odnosu na septembar. Naravno, da bi se postigao zadovoljavajući obuhvat od 95 odsto, biće neophodno vreme.
– Na sve ovo smo nagoveštavali, pričali, savetovali. Sve je posledica neadekvatne vakcinacije i sve dok ima nevakcinisane dece, to će da „gori“ – kaže dr Spahić za „Blic“.
Plačna maska karakterističan znak morbila
Sreća je da među obolelim pacijentima od malih boginja nema onih sa teškom kliničkom slikom, a trenutno nema ni obolelih koji su hospitalizovani u bolnici.
Primarijus dr Spahić podseća i na prvi karakterističan simptom malih boginja, na koji treba obratiti pažnju, i posumnjati na morbile – takozvana plačna maska
– Male boginje počinju simptomima koji su slični prehladi, a karakteristična među tim prvim znacima je, takozvana plačna maska, odnosno pojava konjuktivitisa– istakao je prim. dr Spahić, direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru, koji podseća da svako bolesno dete, bilo da se radi o malim boginjama, ili nekom drugom virus, treba da bude izopšteno iz kolektiva.
Morbile u Srbiji od 6. februara
Prvi slučaj obolevanja u ovoj sezoni od morbila potvrđen je u Srbiji 6. februara kod dečaka u Beogradu, čija se majka najpre zarazila u inostranstvu. Оd 7. februara u Srbiji su snаzi pооštrеnе mеrе еpidеmiоlоškоg nаdzоrа nаd mаlim bоginjаmа.
Male boginje (morbile) jedna su od najzaraznijih virusnih infekcija, kod koje se prve tegobe ispoljavaju tek za 7 do 18 dana. Uzrokuje ih virus malih boginja – Measles virus, a radi se o RNK virusu koji pripada rodu Morbillivirus i familiji Paramyxoviridae, a izvor infekcije je obolela osoba. U bliskom kontaktu sa njom oboli 9 od 10 osetljivih osoba.
Virus se zadržava u vazduhu 2 sata
Virus malih boginja može da ostane u vazduhu i na površinama još oko 2 sata pošto inficirana osoba napusti prostoriju.
Doktor Ivana Begović Lazarević, načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu objasnila je da se morbile prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom – putem poljupca, rukovanja, putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba kao što su kašalj i kijanje, a retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta.
– Inkubacija, odnosno period od momenta ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma, traje 7 do 18 dana. Nakon toga dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa – vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci. Nabrojani simptomi traju 2 do 4 dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature, preko 40 stepeni i pojave makulopapulozne ospe. Ona se prvo pojavljuje na licu, iza ušiju i na vratu, a zatim se širi na trup i ekstremitete – objasnila je ranije dr Begović Lazarević za „Blic zdravlje„.
Prema njenim rečima, obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije, kada još nema tegobe – 4 dana pre izbijanja ospe i 4 dana nakon izbijanja ospe.
Komplikacije kod 30 odsto obolelih
Komplikacije usled obolevanja od malih boginja javljaju se kod oko 30 odsto obolelih. Njihova učestalost zavisi od uzrasta, ali i od drugih predisponirajućih faktora.
Pored dece mlađe od 5 godina, teža klinička slika i komplikacije češće su kod odraslih osoba starijih od 20 godina, kao i kod osoba sa različitim stanjima oslabljenog imuniteta.
– Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga i gubitak vida – navodi naša sagovornica.
Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60 odsto slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije.
Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, i na 1000 obolelih sa ovom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.
Sve komplikacije malih boginja
- upala srednjeg uha javlja se kod 6 do 8 od 100 obolelih osoba
- dijareja se javlja kod 6 od 100 obolelih
- upala pluća se javlja kod 1 do 6 od 100 obolelih
- zapaljenje mozga se javlja kod 1 od 1000 obolelih
- subakutni sklerozirajući panencefalitis, veoma teška komplikaciju koja se javlja nekoliko godina nakon infekcije
Simptomi malih boginja
- javljaju se 7 do 18 dana od zaraze, ulaska virusa u organizam
- povišena telesna temperatura
- sekrecija iz nosa
- kašalj
- konjunktivitis – vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci
- makulopapulozna ospe – prvo na licu, iza ušiju i na vratu, zatim se širi na trup i ekstremitete
Jedina efikasna preventivna mera, koja dovodi do stvaranja solidnog i dugotrajnog, doživotnog imuniteta jeste vakcinacija MMR vakcinom, ali obuhvat mora da bude 95 odsto.
Ona se daje u dve doze. Prva doza se daje u drugoj godini života, kada dete ima od 12 do 15 meseci. Druga doza se daje u 7. godini života, u okviru priprema za polazak u školu.
Prethodne, 2023. godine u Srbiji je dijagnostikovano 50 slučajeva morbila, od kojih je 94 odsto bilo nevakcinisano.
Procenat vakcinisanih MMR vakcinom
- 2005. – 96 odsto
- 2006. – 96 odsto
- 2007. – 97 odsto
- 2008. – 96 odsto
- 2009. – 96 odsto
- 2010. – 96 odsto
- 2011. – 97 odsto
- 2012. – 90 odsto
- 2013. – 93 odsto
- 2014. – 86 odsto
- 2015. – 84 odsto
- 2016. – 81 odsto
- 2017. – 85,2 odsto
- 2018. – 93,4 odsto
- 2019. – 88 odsto
- 2020. – 78 odsto
- 2021. – 74,8 odsto
- 2022. – 81,3 odsto
- 2023. – 84,5 odsto
UDARNA VEST.rs (Blic)
