Niskobudžetna avio-kompanija „Wizz air“ prodaje više karata nego što ima sedišta u avionu! Ovu bazobraznu praksu na svojoj koži je osetio i jedan poslovni čovek iz Beograda (ime i prezime poznato redakciji Republike) kada je u glavni grad Srbije trebalo da se vrati iz Pariza pre nekoliko dana.
Kako ovaj biznismen navodi, za let „Wizz aira“ kojim je trebalo da se vrati hitno u Beograd na poslovni sastanak, čekirao se 24 sata ped poletanje i dobio potvrdu u vidu elektronske karte.
Međutim, kada se na vreme pojavio na pariškom arodoromu „Beauveais“ od kako ističe „neljubaznog“ osoblja je dobio informaciju da je avion pun!
– Kazali su nam da postoji mogućnost da za neke neće biti mesta „ako se svi pojave“, te da je kompanija prodala više karata nego što ima mesta u avionu. Svi putnici su došli, a četiri putnika su bili „višak“ i ostali su napolju uz ponižavajućih dva sata čekanja na gejtu… Prodato je više karata. Nisam mogao da verujem čemu prisustvujem – navodi naš sagovornik.
Sramna ponuda
Kako ističe, upravo u tom „višku“ za ukrcavanje u avion našao se upravo on. Prema rečima našeg sagovornika, sa još troje putnika je insistirao da im „Wizz air“ obezbedi povratak u Beograd, međutim od toga nije bilo ništa.
– Toliko sam se iznervirao da ne mogu da dočaram! „Wizz air“ je bruka za savremeno vazduhoplovstvo! To što oni rade nema ni u autobusima najgorih preduzeća. Jedino što smo uspeli da izdejstvujemo jeste da dobijemo nove karte. Samo što su te karte bile za let koji je trebao da se dogodi tek za tri dana… Što je impliciralo ostanak u Parizu tri dana više – ističe ovaj biznismen.
Upravo tada je usledila prava drama. Ponižene, prevarene i besne putnike zatim vraćaju, kako naša sagovornik navodi, kao nekekve izgrednike nazad preko pasoške kontrole i odvode na šalter „Wizz aira“.
– Tada nas kao so na ranu dočekuju ponovo neljubazni predstavnici ove kompanije. Nezinteresovani službenik „hladi“ nas sa prilom i nudi pomenute kare za let koji će biti za tri dana i nudi mizernu odštetu od 200 evra. Neverovatno je kako su smislili ovu bezobraznu ponudu – kaže ovaj Beograđanin.
Budući da je morao hitno da se vrati u Beograd jer je imao važan sastanak, naš sagovornik je morao da uzme taksi o svom trošku kako bi na vreme stigao na let sa drugog, udaljenog aerodroma „Šarl de Gol“.
– Zatim sam, naravno morao da kupim i nove avio-karte, takođe o svom trošku. Budući da je dolazak ovog puta bio moguć samo uz presedanje preko Frankfurta i putovanje je bilo dosta napornije od onog kako sam planirao, a i platio. Svakako, nikada više neću putovati sa „Wizz airom“. Svima koje znam, a i poslovnim partnerima sam ispričao kroz šta sam prošao. Njihovo poslovanje je nedopustivo – kaže naš sagovornik.
Žalba, pa tužba
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošaca Petar Bogosavljević za naš list objašnjava da ukoliko razmišlja o tužbi, biznismen koji smatra da je oštećen od strane „Wizz aira“ prethodno treba da zahteva od ove avio-kompanije da reše njegovu reklamaciju.
– Sud postupa kao drugostepeni organ u ovakvim slučajevima, ukoliko se ne dođe do mirnog, vansusdskog rešenja. Ovaj biznismen treba u pisanoj formi da podnese reklamaciju „Wizz airu“ da napiše koliki su njegovi materijalni i nematerijalni troškovi bili zbog greške kompanije i traži obeštećenje. Takođe, treba da navede da će očekivati odgovor u roku od osam dana. Ukoliko ovakva stvar ipak završi na sudu, rešavaće se po hitnom postupku. U skladu sa aktuelnim Zakonom o zaštiti potrošača ovde je reč o nepoštenoj poslovnoj praksi – kaže Bogosavljević.
Zaštitnik potrošača je kontaktirao kompaniju „Wizz air“ ali do zaključenja ovog broja niko nije odgovarao na pitanja koja smo prosledili u vezi sa ovim slučajem.
Pitanja koja je redakcija Republike poslala Wizz airu, a na koja nije dobila odgovor su:
1. Da li je praksa kompanije da prodaje više mesta u avionu nego što ima sedišta?
2. Na koji način postupate, ukoliko to radite, sa oštećenim putnicima koji su prevareni?
3. Šta nudite kao odštetu ili alternativu za višesatna ili višednevna čekanja?
4. Kako nadoknađujete tuđi stres i gubitak zdravlja, posla i novca koji su proistekli iz vaše nemarnosti, ukoliko to učinite?
5. Da li je tačno da vaši službenici poturaju razne formulare za obeštećenje, čak i na jezicima koje putnici ne razumeju, uz zahtev da se potpišu, bez prevodioca, u cilju vašeg obezbeđivanja da ste ponudli zamenu karata i obeštećenje. Uz napomenu da su nadoknade nedovoljne da se na destinaciji ostane tri dana koliko je razmak između vaših letova.
6. Na koji način nadoknađujete troškove lečenja putnika, koji su primorani da ostanu na destinaciji duže vašom greškom?
7. Imate li uvid u ponašanje vaših službenika na aerodromu Paris beauvais, i vašim aerodromimam uopšte, a koji su u direktnoj vezi sa oštećenim putnicima kojima treba asistencija?
8. Da li naknadno kontaktirate oštećene putnike ukoliko ne potpišu vaše uslove obeštećenja?
