Bes američkog predsednika Donalda Trampa prema saveznicima u NATO-u zbog odbijanja da se pridruže ratu protiv Irana do sada je postigao jednu stvar – ujedinio ih je protiv njega!
U privatnim razgovorima, tokom intimnih večera i na marginama sastanaka u Briselu i drugde, evropski lideri i zvaničnici razgovaraju o tome kako da se nose sa pretnjama američkog predsednika da će napustiti NATO i šta bi uradili ako bi to i učinio, piše Politico.
Sada dele mračan stav da Trampovi sve besniji napadi na Britaniju, Španiju, Francusku i druge potvrđuju fundamentalni prodor u transatlantskom savezu. I dok još nisu sigurni kakav bi trebalo da bude konačni odgovor, neke zemlje već žele da prošire svoje odbrambene i bezbednosne aranžmane kako bi zaobišle slomljeni NATO.
„NATO je paralizovan – ne mogu čak ni da se sastaju“, rekao je jedan evropski diplomata.
Isti stav dele i pojedine njegove kolege, koji su takođe govorili pod uslovom anonimnosti.
„Sasvim je jasno da se NATO već raspada“, rekao je jedan zvaničnik EU, dodajući da Evropa mora hitno da ojača sopstvenu odbranu: „Jedva čekamo da bude potpuno mrtav“.
Ova direktna procena, izvedena iz intervjua časopisa POLITICO sa 24 ministra, zvaničnika i diplomata, živopisno prikazuje promenu u posleratnom svetskom poretku za koju je Tramp toliko učinio.
Poslednjih dana, Trampova administracija je gurnula vojni savez u možda najdublju krizu u njegovoj 77-godišnjoj istoriji. Predsednik i njegov tim su se zavetovali da će ponovo proceniti članstvo SAD u NATO-u kada se završi rat u Iranu, kao odmazdu za neuspeh evropskih saveznika da se pridruže sukobu protiv Irana.
Sam Tramp je rado raspirivao vatru, nazivajući NATO „papirnim tigrom“.
Najveća zamerka Amerike je odbijanje evropskih sila poput Španije, Velike Britanije i Francuske da dozvole američkim snagama da koriste svoje vojne baze ili vazdušni prostor za vođenje operacija protiv Irana.
U mesecu od početka rata, Trampov bes se samo pojačao u nizu sve ogorčenijih objava koje su se pojavljivale sa njegovog naloga na društvenoj mreži Truth Social.
Za Evropljane, pitanje je, kao i uvek, kako da se zaštite od najgoreg – i da spasu ono što je najvažnije.
Iskreni razgovori u Finskoj
U Helsinkiju se prošle nedelje, 10 evropskih lidera sastalo na privatnoj večeri bez svojih zvaničnika i pomoćnika u intimnom okruženju Muzeja Mannerheim, doma finskog vođe iz Drugog svetskog rata Gustafa Manerhajma.
Usred enterijera iz 1940-ih, ukrašenog trofejima bivšeg predsednika iz lova, lideri zemalja uključujući Veliku Britaniju, Švedsku, Finsku i Norvešku vodili su iskrenu diskusiju o ozbiljnom stanju transatlantskog saveza. Svi su se složili da je Trampov tok uvreda putem društvenih mreža loš i da postaje sve gori.
Ali su odlučili da ne mogu da pristanu na zahteve predsednika SAD da se pridruže borbama protiv Irana.
„Svi želimo da rat završi, ali nismo na istoj strani sa SAD“, rekao je jedan zvaničnik koji je bio upoznat sa diskusijama.
Tramp želi da NATO pomogne, ali lideri ostaju otporni jer „većina Evropljana nije bila prethodno informisana i Zaliv nema nikakve veze sa NATO-om.“
Suprotno tome, u Evropi, kriza ima ujedinjujući efekat.
„Ovih 10 zemalja su oduvek bile zaista bliske jedna drugoj, ali rekao bih da su sada još bliže“, dodao je zvaničnik.
Presuda ovih vlada, koje uključuju Dansku, Estoniju, Island, Letoniju, Litvaniju i Holandiju, nije ograničena na severnu Evropu.
U stvari, ono što je izvanredno u vezi sa međunarodnim odgovorom na rat u Iranu je koliko su evropski lideri bili ujedinjeni u svom odbijanju da pošalju vojne snage da se pridruže američkom i izraelskom bombardovanju.
Tramp je „uništio“ transatlantski odnos i „ujedinio“ Evropu u protivljenju ovom ratu, rekao je jedan diplomata EU. Drugi viši evropski zvaničnik rekao je da Amerikanci sada moraju da se suoče sa svojom sopstvenom greškom u napadu na Iran.
Tokom invazije na Irak 2003. godine, Britanija i Poljska bile su među zemljama koje su poslale trupe da se bore sa Amerikancima. Ovog puta, britanski i poljski premijeri jasno su rekli da neće biti deo toga.
Španija je zatvorila svoj vazdušni prostor za američke avione u ponedeljak nakon što je odbila američkim snagama dozvolu da koriste njene baze na početku rata, dok je Francuska zabranila američkim avionima da koriste njen vazdušni prostor ako prevoze vojni teret ka Zalivu.
„Sjedinjene Države su odlučile da ne konsultuju evropske saveznike pre pokretanja svoje kampanje protiv Irana. Nije iznenađujuće što neki evropski saveznici sada uskraćuju korišćenje svojih vojnih baza – ili vazdušnog prostora u slučaju Francuske“, rekao je Fabris Potje, prvi čovek Rasmussen Global i bivši direktor planiranja politike u NATO-u.
„Tramp se suočava sa posledicama svog unilateralizma i uzimanja Evrope zdravo za gotovo“, rekao je Potje.
„Ključ sada za evropske saveznike je da ostanu ujedinjeni u suočavanju sa posledicama Trampovog besa“, istakao je.
„Nisi Čerčil“
Britanski premijer Kir Starmer podneo je najveći teret Trampovih ličnih napada, budući da ga je prvi čovek SAD više puta prozvao da „nije Vinston Čerčil“ zbog toga što nije bio voljan da se pridruži ofanzivnoj akciji protiv Irana.
U sredu je Starmer odbacio uvrede, rekavši: „Bez obzira na pritisak na mene i druge, bez obzira na buku, delovaću u britanskom nacionalnom interesu.“
Starmer je dodao da je NATO najefikasniji vojni savez koji je svet ikada video i da je Velika Britanija ostala potpuno posvećena tome.
Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs, međutim, otkrila je prave frustracije u Londonu.
„Besna sam što je Donald Tramp odlučio da krene u rat na Bliskom istoku, rat za koji ne postoji jasan plan kako iz njega izaći“, rekla je za BBC.
Uprkos tome, Starmer vredno radi kako bi pokazao da Velika Britanija i druge zemlje zaista žele da pomognu – ne samo zato što njihove ekonomije zavise od obnavljanja trgovine kroz Ormuski moreuz i smanjenja cena nafte.
U četvrtak će Velika Britanija biti domaćin virtuelnog samita 35 zemalja kako bi se razgovaralo o „svim održivim diplomatskim i političkim merama“ za obnavljanje slobode plovidbe i trgovine u regionu – očekuje se da će prisustvovati svaka članica G7 osim SAD, kao i mnoge manje države, uključujući mala Maršalska Ostrva.
Velika Britanija i drugi saveznici će takođe istražiti kako potencijalno da pomognu u mirovnim ili policijskim naporima u Zalivu – ali tek kada se borbe završe.
Postoje čak i nade u Britaniji i drugde u Evropi da će državna poseta kralja Čarlsa III SAD ovog meseca pomoći u smirivanju problematičnih odnosa sa SAD. Predsednik je ljubitelj kraljevske porodice i uživao je u svojoj državnoj poseti Britaniji prošle godine. Međutim, do sada nijedan od ovih napora nije bio dovoljan da pokrene Trampa.
„Ne pominji rat“
Među zvaničnicima NATO-a postoji privatna zabrinutost zbog raskida u savezu, uz izvesnu zbunjenost jer SAD još nisu formalno zatražile pomoć od NATO-a u Zalivu. Nije jasno šta tačno Vašington želi, rekli su zvaničnici.
Generalni sekretar Mark Rute je „ritirao“ neke saveznike odlučnim držanjem svoje politike odbijanja kritikovanja Amerike i tvrdeći da nema problema sa NATO-om, prema rečima jednog evropskog diplomate.
„Svako previranje unutar saveza sa SAD u epicentru izazivaju sramotu i zabrinutost“, dodao je jedan visoki diplomata NATO-a.
„Rute donosi strateški izbor da zadrži niski ton kako bi izbegao eskalaciju spora između Evrope i Vašingtona“, rekao je diplomata NATO-a.
U privatnim razgovorima, zvaničnici priznaju da neumoljive kritike SAD neizbežno slabe NATO jer je u svojoj srži savez ideja. Član 5 osnivačkog ugovora NATO-a navodi da će članice biti spremne da brane svaku članicu koja je napadnuta.
U trenutku kada se to obećanje dovede u pitanje, NATO gubi svoju moć kao sredstvo odvraćanja od ruske agresije. Tramp je toliko često dovodio u pitanje tu ideju da je sumnju u NATO pretvorio u zvaničnu politiku.
Ipak, za Evropljane još uvek nema jedinstvenog odgovora na pitanje kako obnoviti kredibilitet NATO-a, ili čime ga zameniti ako se dogodi najgore.
Sve više evropskih zvaničnika traži načine da izgradi ili ojača alternativne strukture kako bi se zaštitili od kolapsa NATO-a.
Večera u Helsinkiju održana je na kraju samita Zajedničkih ekspedicionih snaga (JEF), grupe za odbrambenu saradnju severnoevropskih zemalja koju predvodi Velika Britanija. Kao telo, JEF je osmišljen da okupi brzo rasporedive snage za situacije u kojima se ne primenjuje Član 5 NATO-a, prema rečima Antija Hakanena, finskog ministra odbrane.
„Ne spekulišem da Član 5 ne funkcioniše. Funkcioniše!“, rekao je.
Ipak, ako Član 5. ne opstane, JEF bi i dalje mogao da funkcioniše. Ukrajina se već pridružila unapređenom partnerstvu sa JEF-om, a u nekom trenutku Kanada bi takođe mogla da uspostavi bliže veze sa ovom grupom, rekao je jedan zvaničnik.
Još jedna mreža koja dobija na značaju je Nordijsko partnerstvo za odbrambenu saradnju (Nordefco) koje čine Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska.
Šta je sa Briselom?
Naravno, tu je i Evropska unija.
Godinama su pristalice NATO-a tvrdile da Brisel mora da se drži podalje od odbrambene politike kako bi izbegao konkurenciju ili potkopavanje NATO-a, koji je kamen temeljac evropske bezbednosti od 1949. godine.
Ali jedan zvaničnik EU rekao je da je blok sada izuzetno aktivan u pogledu odbrane s obzirom na Trampove verbalne udare na NATO.
Trampovo preokretanje alijanse podstaklo je EU da opredeli 150 milijardi evra kredita za zemlje kako bi investirale u svoju odbranu, dok Brisel takođe „istražuje“ Član 42.7 Ugovora o EU, klauzulu o međusobnoj odbrani, rekao je drugi zvaničnik EU.
Novi plan ekonomske bezbednosti trebalo bi da bude objavljen ovog leta.
„Moramo da uradimo stvari da bismo bili sigurni da smo spremni“, dodao je zvaničnik.
Ali jedno je da se Evropa pripremi za povlačenje Amerike. Drugo je da se suoči sa vojnim agresorom na svom pragu.
Posebno za baltičke države, egzistencijalna pretnja Moskve je razlog zašto je jedinstvo važno.
„Za sve saveznike, u ovom trenutku, važno je graditi mostove, a ne rušiti mostove“, rekao je za Politico ministar odbrane Estonije Hano Pevkur. Zabrinutost zbog toga da li SAD uništavaju NATO pokazuje da je Zapad podeljen, rekao je. „To je upravo ono što Putin želi da vidi.“
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
