Stručnjaci upozoravaju da prelazak na zimsko računanje vremena utiče na zdravlje i poslovnu efikasnost, a zbog najavljene kiše u nedelju mogući su i blagi simptomi depresije
Srbija u noći između subote i nedelje prelazi na zimsko računanje vremena. Kazaljke na časovnicima pomeramo sat unazad, tačnije sa 3.00 na 2.00 sata, što mnogi vole da podvedu pod – spavaćemo sat duže. Međutim, ovaj prelazak, iako deluje bezazleno, može imati ozbiljne posledice po zdravlje, produktivnost na poslu i raspoloženje.
Ove godine prelazimo najranije na zimsko računanje vremena u odnosu na prethodne, jer 26. oktobra sat je poslednji put pomeren pre 11 godina. Lekari upozoravaju da svaka promena u biološkom ritmu, pa čak i od samo jednog sata, može poremetiti unutrašnji sat organizma.
U prvih sedam dana nakon pomeranja kazaljki telo teško podnosi promenu, mnogi osećaju umor, pad energije, nervozu, pospanost i otežanu koncentraciju. Kod osetljivijih osoba mogu se javiti i glavobolje, nesanica, pa čak i blagi simptomi depresije zbog najavljene kiše u nedelju i ranijeg padanja mraka.
Šok za organizam
Psiholog Nađa Tulić kaže za Kurir da pomeranje sata može biti pravi mali šok za organizam.
– Unutrašnji biološki sat iznenada gubi ravnotežu, pa se mogu javiti umor, razdražljivost, pad koncentracije i poremećaj sna. Telu i umu potrebno je nekoliko dana da se prilagode novom ritmu, a kod osetljivijih osoba i duže. Zato je važno postepeno usklađivanje. Preporuke su ranije leći, više boraviti na prirodnom svetlu i održavati stabilan dnevni ritam. Strpljenje, svesnost i briga o sebi pomažu da i ova mala promena prođe bez velikog unutrašnjeg haosa – savetuje psiholog.
Spec. opšte medicine dr Radmila Šehić precizira da promena ritma i sama promena aktivnosti utiču na nervni sistem, pre svega autonomni, koji je nezavisan od naše volje.
– Neki ljudi kažu da se osećaju malo mrzovoljnije, imaju blago izražen pad koncentracije, glavobolju, nesanicu, osećaj zebnje, manje su tolerantni… Bez obzira na to što se sat vremena duže spava, imamo osećaj neispavanosti. Neki mogu imati osećaj ubrzanog srčanog rada i treperenja u grudima, što su samo adaptogeni momenti, kada se organizam navikava na ono što mu je nametnuto – navodi dr Šehić.
Sledeće godine Evropa mora da preseče
Evropska komisija je pre perioda korone predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali saglasnost još nije postignuta. Predlog je 2019. podržao Evropski parlament, a države članice dobile su rok do aprila 2020. da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena. Konačna odluka nije doneta, jer je u martu 2020. proglašena pandemija koronavirusa, pa je izjašnjavanje o ovom pitanju odloženo. Kako važeća regulativa ističe 2026, naredna godina mogla bi biti presudna. Međutim, dok države članice EU nisu usaglašene o tome koje vreme usvojiti – letnje ili zimsko – konsenzus može ostati nedostižan.
Dodaje i da se organizam prilagođava relativno brzo.
– Nekome je potreban jedan dan, a nekom nedelju dana, ali sve te potencijalne tegobe su prolaznog karaktera. Ukoliko se ništa zdravstveno bitno ne događa, trebalo bi da se ponašamo normalno, odmaramo se koliko organizam traži i pridržavamo se zdravih navika.
Radnici imaju slabiji učinak
Takođe, promena vremena utiče i na privredu i produktivnost. Studije pokazuju da pomeranje sata dovodi do smanjenog angažmana radnika, nižeg fokusa i poremećaja cirkadijalnog ritma. Jedna analiza objavljena u časopisu Pablik helt pokazala je da tokom nedelju dana nakon pomeranja sata dolazi do smanjenog radnog angažmana. Za poslodavce ovo znači konkretne troškove – smanjena produktivnost, više grešaka, pad koncentracije, potencijalno povećan broj odmora ili bolovanja. Takođe, studije ukazuju na povećan rizik od saobraćajnih nezgoda neposredno nakon promene, kao i povećan broj srčanih udara.
Zašto je uvedeno letnje vreme
Naše prirodno računanje vremena je takozvano zimsko vreme, odnosno ovo na koje ćemo noćas da pređemo ili, bolje rečeno, da mu se vratimo. Letnje računanje kod nas je uvedeno 27. marta 1983. godine, kada je tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija prihvatila ideju da se na taj način zbog letnjih dana koji su duži „ukrade“ jedan sat ujutro i doda večeri kako bi se smračilo kasnije i tako se bolje iskoristi dnevna svetlost.
Inače, ova ideja se javila još 1784. u proračunima američkog političara i naučnika Bendžamina Frenklina, koji je govorio da bi se tako uštedelo na svećama. Naučnik Džordž Vernon Hadson sa Novog Zelanda je 1895. predložio da se kazaljke pomere dva sata unapred kako bi se iskoristilo više dnevnog svetla u popodnevnim satima, jer ljudima više odgovara život danju nego noću.
Odoleli promenama
- Kina koristi jednu vremensku zonu (UTC+8)
- Indija nikada nije imala letnje računanje vremena
- Australija – Kvinslend, Zapadna Australija i Severna teritorija ne pomeraju sat
Slično mišljenje je zastupao i Vilijem Vilit 1907. godine.
Letnje računanje vremena usred Prvog svetskog rata prva je uvela Nemačka 1916, a odmah za njom i Velika Britanija. Godinu potom isto je uradila Rusija, a 1918. i SAD. Međutim, u Americi, čim je stao rat, pod pritiskom farmera, predsednik Vudro Vilson ukinuo je letnje vreme, navodeći da se zemlja vraća „božjem vremenu“.
Zemlje koje su ukinule pomeranje sata
- Japan ukinuo pomeranje sata 1951.
- Južna Koreja prestala sa pomeranjem 1988.
- Rusija od 2014. koristi zimsko vreme
- Turska je od 2016. ostala na letnjem vremenu
- Brazil 2019. ukinuo letnje vreme
- Urugvaj je prestao da menja vreme pre deceniju
- Azerbejdžan, Iran, Jordan, Sirija i Namibija ukinuli su, takođe, sezonske pomake
- Meksiko – od 2022. većina regiona ne menja vreme, osim pograničnih sa SAD
Kako se lakše prilagoditi promeni
- Pokušajte da ranije legnete
- Izbegavajte tešku hranu i ekrane pre spavanja
- Provodite što više vremena na dnevnom svetlu tokom dana, a naročito ujutru
UDARNA VEST.rs (Kurir)
