Kina je prvi put gotovo otvoreno priznala postojanje ogromnih silosnih polja za interkontinentalne balističke rakete, čija izgradnja godinama izaziva zabrinutost i spekulacije na Zapadu, izveštava specijalizovani vojni portal Defense Blog.
Kineska državna televizija CCTV, u dokumentarcu snimljenom povodom 99. godišnjice osnivanja Narodnooslobodilačke vojske, predstavila je vojnog inženjera koji govori o godinama rada na izgradnji onoga što on naziva „raketnim kućama“ u pustinjskim područjima zapadne Kine.
Ovo je prvi put da je izvor direktno povezan sa kineskom državom javno govorio o velikom projektu raketnog silosa otkako su satelitski snimci otkrili njihovo postojanje 2021. godine.
Inženjer je predstavljen kao Cui Daohu , pripadnik neimenovane brigade Raketnih snaga Narodnooslobodilačke vojske. U dokumentarcu, on opisuje intenzivan pritisak da se ogromni građevinski projekat završi na vreme.
Sateliti su otkrili oko 320 silosa
Razmere kineskog projekta prvi put su objavili istraživači pre nekoliko godina analizirajući komercijalne satelitske snimke.
Otkrivena su tri velika polja u zapadnoj Kini koja sadrže ukupno oko 320 silosa za interkontinentalne balističke rakete, zajedno sa povezanim mestom za obuku u blizini Džilantaija.
Otkriće je otvorilo pitanje menja li Peking svoju dugogodišnju nuklearnu strategiju i odustaje li od politike prema kojoj Kina neće prva upotrebiti nuklearno oružje.
Peking je odbacio takva tumačenja. Kina je u dokumentu o kontroli naoružanja objavljenom 2025. godine ponovila da održava svoj nuklearni arsenal na „minimalnom nivou neophodnom za nacionalnu bezbednost“. Međutim, kineske vlasti godinama izbegavaju da javno govore o samim silosnim poljima.
Samo jedno pitanje je stiglo iz Pekinga
Posebno je zanimljiv deo dokumentarca u kojem Cui opisuje koliko je kineskom rukovodstvu bilo važno da se projekat završi na vreme.
Cui je vojni izaslanik u Nacionalnom narodnom kongresu Kine od 2023. godine. Dok je radio na projektima u udaljenim delovima zapadne Kine, putovao je u Peking na sastanke, gde mu je, kako kaže, stalno postavljano isto pitanje: Hoće li projekat biti završen na vreme?
Da bi ubrzao rad, njegov tim je razvio novi metod izgradnje silosa, uključujući drugačiji način postavljanja jednog od ključnih strukturnih elemenata.
Cui u dokumentarcu objašnjava da je cilj bio da se zemlji omogući da u ključnom trenutku iskoristi svoj „strateški adut“, termin koji se u kineskom vojnom diskursu povezuje sa strateškim nuklearnim projektilima.
Zašto je Kina iznenada odlučila da se oglasi?
Robert Rast, analitičar kineske nuklearne politike iz Programa za globalnu bezbednost pri Uniji zabrinutih naučnika, smatra da je način na koji je projekat predstavljen izuzetno važan.
Prema njegovoj analizi za časopis „Bilten atomskih naučnika“, dokumentarac sugeriše da Peking predstavlja ubrzano gomilanje oružja prvenstveno kao način da se osigura kredibilna sposobnost drugog udara – sposobnost Kine da uzvrati udarac nuklearnim oružjem čak i nakon što sama pretrpi prvi nuklearni udar.
Takvo tumačenje se razlikuje od pretpostavke da ogroman broj novih silosa nužno znači da Kina prelazi na agresivniju nuklearnu doktrinu.
Rast smatra da bi jedan od razloga za ubrzano jačanje nuklearnog oružja Kine mogao biti razvoj američkih protivraketnih sistema, uključujući projekat „Zlatne kupole“ administracije Donalda Trampa. Što je veća sposobnost Amerike da presretne rakete, to je, prema toj logici, Kini potreban veći i otporniji arsenal kako bi se osiguralo da neke od njenih raketa prežive prvi udar i da mogu da uzvrate. Ovo je analitičko tumačenje, a ne zvanično objašnjenje Pekinga.
Da li je taj veliki projekat već završen?
Cui se i ranije pojavljivao u kineskim vojnim medijima. Propagandna serija iz 2025. godine predstavila je njegove inženjerske inovacije, ali nije bilo pomena o strateškim raketnim silosima ili njihovoj ulozi u kineskom nuklearnom odvraćanju.
Činjenica da državni CCTV sada direktno povezuje njegov rad sa strateškim raketama mogla bi, prema Rustu, biti signal da je izgradnja velikih silosa završena ili se bliži kraju.
Dokumentarac je deo šireg prikaza modernizacije kineske vojske. U istoj seriji, CCTV je prikazao i retke snimke drugih strateških sistema, uključujući hipersonični DF-17, a u posebnom segmentu prikazan je i bombarder H-6N sa raketom sposobnom da nosi nuklearnu bojevu glavu.
Koliko nuklearnih bojevih glava Peking želi?
Ostaje otvoreno pitanje koliko daleko će Kina ići u povećanju svog nuklearnog arsenala.
Ministarstvo odbrane SAD i neki nezavisni istraživači su ranije procenili da bi Kina mogla imati 1.000 ili više nuklearnih bojevih glava do 2030. godine. Deo tih projekcija oslanja se na mogućnost proizvodnje dodatnog plutonijuma u kineskim civilnim brzim reaktorima za razmnožavanje.
Ali, Rust upozorava da su ovi projekti odloženi, dok neke nezavisne procene ukazuju da Kina možda već ima dovoljno zaliha plutonijuma za proizvodnju između 800 i 1.000 bojevih glava. Kao rezultat toga, stvarni tempo i konačni obim nuklearnog širenja Kine ostaju predmet debate.
Istovremeno, Peking je poslednjih godina postao otvoreniji po pitanju prikazivanja delova svog strateškog arsenala. Kineska vojska je javnosti pokazala nove raketne sisteme, dok državni mediji sve češće objavljuju retko viđene detalje o nuklearnim i konvencionalnim kapacitetima zemlje.
Nakon pet godina ćutanja o stotinama silosa koje su zapadni sateliti već mogli da vide, Peking je prvi put odlučio da otkrije deo priče koja stoji iza njih.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs/Jutarnji.hr)
