Oko stotinu država u svetu već je uvelo institut socijalne penzije, a udruženje Žene na prekretnici pokrenulo je inicijativu i pozvalo političke stranke i sindikate u Srbiji da se izjasne o ovom predlogu. Osnovna ideja socijalne penzije jeste da se obezbedi minimum socijalne sigurnosti za građane koji su navršili godine života potrebne za penziju, ali ne mogu da ostvare pravo na starosnu penziju.
Ovaj koncept promovisala je i Svetska banka, a u okruženju su ga već prihvatile Hrvatska i Severna Makedonija.
Zašto mnogi u Srbiji ostaju bez penzije?
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Filip Bojić objašnjava za Biznis.rs da osiguranik u domaćem sistemu penzijskog osiguranja, uz dostignute godine života, mora da ima najmanje 15 godina penzijskog staža da bi ostvario pravo na starosnu penziju.
Međutim, iz raznih razloga, određene kategorije ljudi ne ispunjavaju ovaj uslov. U najugroženijoj grupi nalaze se žene. Mnoge od njih provele su deo života van formalnog tržišta rada, u neplaćenom radu, u sivoj ekonomiji bez uplaćenih doprinosa ili su prekidale zaposlenje zbog brige o porodici.
– Veliki broj država možda nije u mogućnosti da u budžetu obezbedi ta davanja, ali postoji dobra volja i poslednjih godina sve više država imaju neku koncepciju gde se obezbeđuje socijalna sigurnost preko instituta socijalne penzije. U regionu su to Hrvatska i Severna Makedonija – kaže Bojić.
Univerzalni vs. targetirani model
Profesor Bojić ističe da postoje dva modela po kojima se socijalna penzija može uvesti:
- Univerzalni model: Svi građani koji navrše određene godine života, a nemaju pravo na starosnu penziju, automatski dobijaju socijalnu penziju.
- Targetirani model: Vršila bi se procena imovine i prihoda ostvarenih po drugim osnovama (poput kapitala).
Bojić navodi da je lično bliži targetiranom modelu, jer se može desiti da neko nema staž, ali ima prihode od imovine i ne nalazi se u stanju socijalne nesigurnosti, pa takvim osobama socijalna penzija ne bi trebalo da sleduje.
Takođe objašnjava da u Srbiji postoji pretpostavka da se minimum sigurnosti obezbeđuje putem instituta najniže penzije (za korisnike starosne, prevremene starosne i invalidske penzije), ali da je uslov za to i dalje ispunjenje osnovnih zahteva za penziju, što izostavlja one bez dovoljno staža.
– To pravo ima korisnik starosne, prevremene starosne i invalidske penzije. Ali, opet, da biste ostvarili to pravo morate imati ispunjene uslove za penziju i ovo se ne odnosi na ljude koji ne ostvaruju pravo na penziju – kaže on.
Predlog udruženja: 100 evra mesečno za najugroženije
Prema proceni Udruženja Žene na prekretnici, u Srbiji između 150.000 i 200.000 starijih osoba živi bez ikakvih prihoda, a čak 85 odsto njih su žene.
Ekonomska analiza izrađena za ovo udruženje pokazuje da bi socijalna penzija od 100 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti (oko 11.800 dinara) znatno smanjila stopu rizika od siromaštva među osobama starijim od 65 godina.
– Socijalna penzija bi ljudima koji su dočekali starost bez penzije i drugih prihoda omogućila makar osnovnu sigurnost za hranu, lekove, račune i druge svakodnevne potrebe. Posebno je važna za žene, koje čine veliku većinu starijih osoba bez penzije – kaže Miroslava Perišić, predsednica Udruženja Žene na prekretnici.
Koliko bi to koštalo državni budžet?
Pošto se socijalne penzije isplaćuju iz zajedničke državne kase, osnovna prepreka jeste pitanje postojanja sredstava u budžetu.
100.000 korisnika: Ukoliko bi pravo na 100 evra mesečno ostvarivalo 100.000 ljudi, to bi državu koštalo 1,18 milijardi dinara mesečno, odnosno oko 14 milijardi dinara godišnje (oko 120 miliona evra).
Poređenje sa budžetskim izdvajanjima: Država je iz budžeta prošlog meseca za paket pomoć za 1.663.000 penzionera izdvojila 377 miliona evra. Taj iznos bio bi dovoljan da se finansira isplata socijalnih penzija od 100 evra za 100.000 ljudi bez ikakvih primanja tokom pune tri godine.
Kako pravno urediti socijalnu penziju?
Predlog Udruženja jeste da se mogućnost uvođenja socijalne penzije razmotri u okviru izmena Zakona o socijalnoj zaštiti.
S druge strane, profesor Bojić navodi primer Hrvatske, koja je krenula sa iznosom od 150 evra koji se svake godine usklađuje sa indeksom troškova potrošačke korpe. Njegov stav je da bi u Zakonu o socijalnoj zaštiti ovaj institut trebalo samo spomenuti, a da se posebnim zakonom urede uslovi za ostvarivanje prava, uz jasno pravljenje razlike između socijalne penzije i novčane socijalne pomoći.
UDARNA VEST.rs(Telegraf Biznis)
