Američki zvaničnici smatraju da je kineska invazija na Tajvan pre 2028. godine sve manje verovatna, uprkos instrukcijama kineskog predsednika Si Đinpinga vojsci da do 2027. bude spremna da, ako bude potrebno, silom zauzme ostrvo kojim upravlja demokratski izabrana vlast, rekli su ljudi upoznati sa razmišljanjima SAD.
Glavni razlozi uključuju kašnjenja u vojnoj spremnosti usled kineske kampanje Komunističke partije protiv korupcije, kao i želju Pekinga da vidi rezultate izbora na Tajvanu 2028. godine, pri čemu se neki kineski zvaničnici nadaju da bi oni mogli dovesti na vlast vladu spremniju da ostrvo stavi pod kinesku kontrolu, navela su dva aktuelna američka zvaničnika, jedan bivši američki zvaničnik i osoba upoznata sa tim pitanjem, piše Reuters.
Peking bi sve više mogao da razmatra upotrebu sile 2028. godine i kasnije ako na izborima na Tajvanu Demokratska progresivna partija osvoji četvrti uzastopni mandat, a naročito ako sadašnji predsednik Laj Čing-te bude ponovo izabran, dodale su te osobe.
„Ako se to dogodi, mislim da 2028. postaje prilično zanimljiva“, rekao je jedan od američkih zvaničnika, koji je, kao i ostali izvori, govorio pod uslovom anonimnosti.
Laj, koji je pre dve godine stupio na funkciju, i njegova vladajuća Demokratska progresivna partija zagovaraju poseban identitet Tajvana u odnosu na Kinu, što često ljuti Peking, koji ostrvo smatra neotuđivim delom kineske teritorije. Tajvan odlučno odbacuje kineske tvrdnje i poručuje da samo njegovi stanovnici mogu da odluče o njegovoj budućnosti.
Ova procena, koja do sada nije bila objavljena, predstavlja značajnu promenu u odnosu na višegodišnje shvatanje među američkim zvaničnicima da Si želi da njegova vojska bude spremna da potencijalno silom zauzme Tajvan 2027. godine, na stogodišnjicu osnivanja Narodnooslobodilačke armije.
Kina nikada nije isključila mogućnost upotrebe sile kako bi Tajvan stavila pod svoju kontrolu, ali nikada javno nije potvrdila da je izdato naređenje da do 2027. bude spremna za to.
Pentagon je odbio da komentariše.
Kineska ambasada u SAD i predstavništvo Tajvana u Vašingtonu nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.
U govoru ove nedelje, Si je pomenuo Tajvan i govorio o podsticanju mirnog razvoja odnosa između dve strane Tajvanskog moreuza kako bi se ostvarilo „ujedinjenje“.
Rok koji je postavljen za 2027. godine, za koji analitičari kažu da se odnosi na vojnu spremnost Kine, a ne na vremenski okvir za invaziju, godinama je stvarao osećaj hitnosti u više američkih administracija kada je reč o suprotstavljanju Kini u azijsko-pacifičkom regionu.
Američka obaveštajna zajednica ranije je nagoveštavala da Kina okleva. U svojoj godišnjoj proceni pretnji u martu navela je da Kina tada nije imala plan da sledeće godine napadne Tajvan i da i dalje više želi da preuzme kontrolu nad ostrvom bez upotrebe sile, ako je moguće.
Američki izbori kao faktor?
SAD su najvažniji međunarodni podržavalac i snabdevač oružjem Tajvana, uprkos tome što dve strane nemaju formalne diplomatske odnose, a američki zvaničnici dali su različite procene o tome u kojoj meri bi Kina mogla da smatra američke predsedničke izbore 2028. godine važnim pokazateljem za vojnu akciju.
Troje ljudi upoznatih sa tim pitanjem reklo je da bi Peking mogao da procenjuje i ishod američkih izbora, posebno imajući u vidu sve veće protivljenje američkih birača vojnom angažovanju SAD u inostranstvu. Međutim, prvi američki zvaničnik rekao je da Peking demokrate i republikance uglavnom smatra podjednako opredeljenim kada je reč o Tajvanu.
Iako bi Kina mogla da ima preferenciju kada je reč o američkim izborima 2028. godine, „po mom mišljenju, to ne postaje toliko odlučujući faktor kao što bi možda bio pre 15 godina“, rekao je zvaničnik.
Američki predsednik Donald Trampumanjivao je verovatnoću kineske invazije na Tajvan tokom svog predsedničkog mandata, otišavši prošle godine toliko daleko da je rekao da mu je Si rekao da Kina neće izvršiti invaziju dok je on na funkciji.
Tramp je posle prošlonedeljnog susreta sa Sijem u Vašingtonu dao malo komentara o Tajvanu, rekavši samo da su tokom razgovora pomenuli pitanje Tajvana i da je Si razumeo njegov stav.
Kina Tajvan naziva svojim najvažnijim pojedinačnim pitanjem i pitanjem kineskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Peking je pozvao na prekid američke prodaje oružja Tajvanu. Od svog putovanja u Peking u maju, Tramp je odlagao odobravanje novog paketa oružja vrednog oko 14 milijardi dolara, opisujući ga kao „pregovarački adut“.
Strategija SAD godinama je usmerena na naoružavanje Tajvana kako bi mogao dovoljno dugo da se odupre kineskim snagama da bi SAD i druge zemlje mogle da stignu da mu pomognu.
Kampanja protiv korupcije
Si Đinping nije povukao cilj da Narodnooslobodilačka armija do sledeće godine raspolaže sposobnostima potrebnim za zauzimanje Tajvana silom, kažu zvaničnici.
Ali vojska prošle godine nije vojno ostvarila onoliko koliko je verovatno nameravala, zbog uticaja kineske kampanje protiv korupcije, rekli su izvori.
Otkako je došao na vlast 2012. godine, Si je pokrenuo široku kampanju protiv korupcije i za jačanje discipline. Milioni ljudi u ogromnom kineskom državnom aparatu bili su predmet istraga, dok su desetine visokih partijskih, državnih i vojnih zvaničnika bile obuhvaćene istragama i smenjene.
Poslednjih godina meta kampanje bila je i Narodnooslobodilačka armija. Niz istraga i izbacivanja iz službe ostavio je samo dvojicu aktivnih zvaničnika u Centralnoj vojnoj komisiji, koja je ranije imala sedam članova, uključujući i samog Sija, koji je njen predsednik.
Kratak i oštar rat
Vojne vežbe Kine prošle godine bile su manjeg obima i manje preteće u poređenju sa prethodnih nekoliko godina, prema rečima američkog zvaničnika. Iako su se ove godine donekle vratile na viši nivo, zvaničnik je nagovestio da su kineski vojni zvaničnici bili nezadovoljni svojom spremnošću.
Zvaničnik je rekao da se veruje da je Kina izvukla pouku iz ratova u Iranu i Ukrajini, a to je da je potrebno brzo delovati čim invazija počne i izbeći da se sukob pretvori u dugotrajan rat.
Kina još mnogo toga mora da uradi.
„Ima previše delova koji još nisu sasvim na svom mestu za ono što bi bila najteža vojna operacija koju je neka vojska verovatno izvela još od savezničke invazije na Normandiju“, rekao je zvaničnik.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
