Prva utakmica Evrolige trebalo je da bude predstavljanje nove Crvene zvezde. Novi trener, nekoliko novih igrača, velika očekivanja i popunjena Beogradska arena pojačana najboljim teniserom svih vremena Novakom Đokovićem. Ipak… Umesto pobede, stiglo je upozorenje. Žalgiris je slavio sa 83:77, ali rezultat je možda i najmanje važan deo priče koja se otvorila u četvrtak uveče. Jer Zvezda je pokazala lice koje može da raduje, ali i ono koje bi Ibon Navaro vrlo brzo morao da popravi.
POČETAK KOJI JE PODSEĆAO NA PRIPREME
Početak je, iskreno, podsetio na neke Zvezdine utakmice iz pripremnog perioda. Mnogo nervoze, mnogo promena, mnogo traženja.
Navaro je poznat po brzoj košarci, velikoj rotaciji i stalnom pritisku na protivnika, ali je u prvih desetak minuta delovalo kao da igrači još uvek pokušavaju da shvate gde treba da budu i kako treba da sprovode u delo trenerove zamisli.
VALANČIJUNAS POKAZAO KO JE GAZDA
Žalgirisov centar je održao malu košarkašku lekciju. U prvoj četvrtini je jasno stavio do znanja koliko je dominantan.
Zvezda nije imala pravo rešenje za njega i u jednom trenutku je delovalo da Motli protiv Valančijunasa izgleda kao da je upao u pogrešan film.
Neko reče: „Kao monstrumi, protiv crtaća“. Nešto stariji, koji sećaju filma „Space Jam“ , znaju on čemu je reč.
Litvanski centar je radio ono što najbolje ume – koristio je telo, iskustvo i osećaj za prostor. Zvezda je pokušavala da ga napada kroz pik-en-rol, ali je na svojoj polovini parketa uglavnom kasnila.
Žalgiris je to koristio i stigao do 21:11, a Zvezda je u tim trenucima izgledala prilično pogubljeno.
Povratak Zvezde
Ali onda se utakmica okrenula.
Dve lične greške Karsena Edvardsa, problemi Sterlinga Brauna, a zatim i Najdžela Vilijams-Gosa, poremetili su rotaciju Tomasa Masijulisa. Zvezda je malo po malo počela da topi razliku, da bi sredinom druge četvrtine potpuno preuzela kontrolu.
Odjednom je sve izgledalo drugačije.
A ONDA – TREĆA ČETVRTINA. SPASAVAJ SE KO MOŽE
Zvezda je ponovo izgubila ritam, Žalgiris je pojačao odbranu, a utakmica se pretvorila u borbu u kojoj je svaka greška postajala skupa. Gosti su napravili seriju poena na početku drugog poluvremena, vratili kontrolu i do kraja treće deonice uspeli da ostanu ispred.
Edvards je imao svoje probleme, posebno nakon ranih faulova, ali je Žalgiris imao ono što je Zvezdi nedostajalo – dovoljno mirnoće da sačeka svoju šansu.
A Valančijunas je nastavio da radi svoje.
MOTLI ZA ZABORAV
Motli je imao utakmicu za zaborav. Dva poena, šut 1/7, šest izgubljenih lopti i pet ličnih grešaka, uz -13 u indeksu korisnosti. Posebno je bolelo to što je u završnici dva puta napravio faul u napadu, pa je utakmicu završio na klupi.
Na stranu što je i svojim igračima umeo da napravi blok o koji su udarali…
Moneke je imao nekoliko dobrih poteza, ali nije uspeo da bude faktor u kontinuitetu. Nvora je ostao na 10 poena, dok je Vajler-Beb za 21 minut ostao bez poena.
KRIS DŽONS SVETLA TAČKA
Kris Džons je dobio loptu u svoje ruke i počeo da radi gotovo sve što je bilo potrebno. Nije samo ubacivao poene – organizovao je igru, pronalazio saigrače, čitao odbranu. Završio je sa 15 poena, osam asistencija, dve ukradene lopte i bez izgubljene lopte. To je, za debitantsku evroligašku utakmicu u dresu Zvezde, vrlo ozbiljna poruka.
Uz njega se pojavio i Dejvid Kremer. Tri pogođene trojke iz pet pokušaja, četiri skoka i nekoliko važnih reakcija pokazali su zašto je doveden. Džared Batler je takođe doneo energiju i završio sa 11 poena…
ZVEZDA IMA KVALITET, ALI JOŠ NEMA AUTOMATIZME
I tu se dolazi do možda najvažnije stvari.
Ova Zvezda ima kvalitet. To se vidi. Ima dubinu, ima bekove koji mogu da kreiraju, ima igrače koji mogu da pogode u seriji i ima trenera koji želi da igra brzo i agresivno. Ali za sada nema dovoljno automatizama.
To se posebno videlo u trenucima kada je Žalgiris zatvorio nekoliko prvih opcija. Zvezda je prečesto ostajala bez jasnog plana B. Bilo je mnogo otvorenih puteva ka košu za goste, nekoliko loših odluka i previše situacija u kojima se napad završavao individualnim rešenjem.
Ipak, nije sve bilo crno.
ARENA PROKLJUČALA, ŽALGIRIS BIO MIRNIJI
Kada je sredinom četvrte četvrtine Moneke pogodio, a zatim i Nvora, Arena je ponovo proključala. Doduše, ključali su navijači i zbog nedosuđenih faulova, ali i koraka protivnika, ali o tome se ne sme… Sudijska je poslednja.
Ipak… Žalgiris je bio probraniji.
Čak i kada je Valančijunas u samom finišu zbog udarca u oko morao da izađe sa parketa, a Edvards preuzeo izvođenje slobodnih bacanja, Litvanci nisu paničili. Valančijunas se potom vratio na klupu, bodrio saigrače i gledao kako njegov tim privodi posao kraju.
OPOMENA
Zvezda je izgubila prvu utakmicu, ali ovo nije poraz koji treba posmatrati samo kroz konačnih šest poena razlike.
Ovo je više opomena.
Opomena da se Evroliga ne dobija na papiru, da veliki roster ne znači automatski i veliku ekipu i da će Navaro morati da pronađe balans između svoje ideje o brzoj košarci i onoga što njegovi igrači trenutno mogu da sprovedu.
Jer kada je Zvezda igrala svoju košarku, bilo je lepo.
Kada je prestala da je igra, Žalgiris je preuzeo utakmicu i kažnjavao svaku grešku.
A upravo između te dve slike krije se odgovor na pitanje koliko ova Zvezda zaista može.
UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs)
