Italija je spremna da uputi do četiri broda u moreuz Bab el-Mandeb u Crvenom moru, kako bi pomogli da se obezbedi ključni plovni put koji bi jemenski pobunjenici mogli da blokiraju, prenose danas italijanski mediji.
Prema oceni vlade u Rimu, četiri fregate, ili slična plovila, predstavljaju minimum neophodan za obezbeđivanje tog uskog prolaza u Crvenom moru, širokog 20 kilometara, nad kojim Huti prete da će uspostaviti kontrolu i sprovesti blokadu, preneo je Korijere dela Sera.
U pismu upućenom visokoj predstavnici Evropske unije za spoljne poslove, Kaji Kalas, italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto naglasio je hitnost donošenja efikasnih i pravovremenih odluka tim povodom, kako bi se izbegao rizik od ugrožavanja ove ključne pomorske rute.
On je takođe jasno stavio do znanja da je Italija, ukoliko se drugi veliki partneri ne pridruže obnovljenoj operaciji “Aspides” , spremna da deluje samostalno slanjem sopstvenih plovila i obezbeđivanjem rute za druge evropske zemlje, pod uslovom da ostale članice EU preuzmu deo troškova.
Ovo pitanje nije hitno samo za Italiju jer je prevazišlo fazu analize i vlada u Rimu ga već tretira kao aktivno operativno pitanje, navodi list.
Naime, u petak ujutru jedan italijanski trgovački brod je sproveden pored obale Jemena, područja koje sada kontrolišu pobunjenici Huti, uz podršku Irana.
Hitnost koja pokreće italijanske oružane snage u koordinaciji sa kabinetom premijera, prvenstveno proizilazi iz ekonomskih razloga.
Dok blokada Ormuskog moreuza utiče na cene energenata ili goriva, blokada Bab el-Mandeba preti da uguši italijansku ekonomiju i proizvodno jezgro koje je održava, a to je izvoz, navodi Korijere.
Najmanje 60 odsto robe koju Italija izvozi u Aziju, od Kine i Indije do čitavog pacifičkog regiona, uključujući Južnu Koreju i Japan, prolazi upravo kroz ovaj moreuz u Crvenom moru.
Stoga bi njegova blokada imala pogubne posledice po ekonomiju Italije, koje bi bile daleko ozbiljnije od rasta cena gasa ili goriva, pokazuju analize vlade. Pored toga, rizik od zatvaranja ili ugrožavanja ove rute preti da pokrene lančanu reakciju koja bi pogodila još jedan segment italijanske privrede.
Ako bi komercijalni saobraćaj, koji trenutno izlazi iz Sueckog kanala u Sredozemno more, iznenada bio primoran da zaobilazi Afriku, roba namenjena Evropi verovatno bi pristajala u španske ili holandske luke, odakle bi se drumskim putem prevozila do krajnjih odredišta širom kontinenta.
Kako navodi list, ogromna šteta koju bi to nanelo italijanskim lukama, od Trsta do Đenove, kao i celokupnom sistemu pomorske logistike Italije, više je nego očigledna.
Ovo je zabrinjavajući scenario za vladu premijerke Đorđe Meloni, što objašnjava neobičan potez koji je inicirao Krozeto, budući da se Italija obično ne angažuje samostalno u međunarodnim misijama, jer je praksa da Oružane snage deluju u okviru multilateralnih struktura i koalicija.
Plan koji trenutno izrađuju rukovodstvo Italijanske ratne mornarice i Generalštab oružanih snaga usklađen je sa ovim političkim smernicama, a Krozeto je izrazio spremnost da o tome razgovara u parlamentu, iako je jasno da je plan već ušao u operativnu fazu, navodi Korijere dela Sera.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs/Tanjug)
