Miris tamjana koji ispuni kuću mnogima je gotovo neraskidivo vezan za praznike, molitvu i porodični dom. Ipak, tamjan nije jedina aromatična smola koja se kroz istoriju palila, dok u različitim kulturama postoje i čitavi rituali sa suvim biljkama, drvetom i začinima.
Važno je, međutim, napraviti razliku: ako govorimo o pravoslavnom kađenju doma, ne možemo svaku biljku koja lepo miriše kada se zapali proglasiti njegovim delom.
Čime se kadi kuća u pravoslavnoj tradiciji?
Tamjan, odnosno frankincense svakako je na prvom mestu. Reč je o prirodnoj smoli drveta iz roda Boswellia, koja se stavlja na užareni ugljen i koristi tokom molitve. Kađenje nije zamišljeno kao magijski način „čišćenja energije“, već kao deo molitvenog života, a dim tamjana simbolično se povezuje sa molitvom koja se uzdiže ka Bogu.
Pored čistog tamjana, u pravoslavnim crkvama i domovima koriste se i svetogorske, odnosno atonske mešavine tamjana. Njihovu osnovu i dalje čini tamjan, ali mogu sadržati druge smole i mirisna ulja, zbog čega postoje različiti mirisi, od ruže i gardenije do čempresa i narda.
Smirna je još jedna drevna aromatična smola duboko povezana sa biblijskom i hrišćanskom tradicijom. Pravoslavni izvori navode i tamjan i smirnu kao prirodne smole pogodne za kućnu molitvu, a postoje i tradicionalne mešavine u kojima su spojeni.
Postoji i ladanum, aromatična smola biljke Cistus, odnosno bušina. Na Svetoj Gori mogu se pronaći tradicionalni mirisni tamjani sa labdanumom namenjeni crkvama i manastirima.
Sam postupak je jednostavan: na užareni briket namenjen za kađenje stavlja se mala količina tamjana ili odgovarajuće smole, a prostorije se obilaze uz molitvu. U pravoslavnom shvatanju upravo je molitva suština ovog čina, a ne dim sam po sebi.
A čime još ljudi širom sveta kade i zamirišu prostor?
Ako izađemo iz okvira pravoslavne tradicije, spisak postaje mnogo duži. Paljenje aromatičnih biljaka i smola postoji vekovima u različitim narodnim, religijskim i kulturnim tradicijama.
Žalfija je verovatno jedan od najpoznatijih primera. Različite vrste žalfije spaljivane su u tradicionalnim praksama radi mirisa ili ritualnog pročišćavanja prostora. To, međutim, ne treba predstavljati kao pravoslavno kađenje.
Ruzmarin se takođe vekovima pojavljuje u narodnim običajima. Zbog snažnog mirisa suve grančice mogu da tinjaju, a u različitim kulturama ruzmarinu su pripisivana zaštitna i simbolička značenja.
Palo santo je aromatično drvo Bursera graveolens, tradicionalno korišćeno u delovima Južne Amerike. Komadić drveta se zapali, ostavi nekoliko sekundi da gori, zatim se plamen ugasi i pušta da tinja i dimi. Danas se često koristi za mirisanje prostora, meditaciju i u različitim ritualima kojima se pripisuje „energetsko čišćenje“.
Lovor je još jedna aromatična biljka čiji se osušeni listovi pale zbog intenzivnog mirisa. Danas se često pojavljuje u različitim ritualima „čišćenja prostora“, zajedno sa ruzmarinom i žalfijom, ali takvu praksu treba odvojiti od hrišćanskog kađenja.
Lavanda može da se osuši i pali samostalno ili u snopićima sa drugim aromatičnim biljkama. Njena prednost je pre svega prepoznatljiv miris, zbog čega se koristi i u različitim prirodnim mirisnim mešavinama.
U biljne snopiće mogu da se kombinuju i maslinov list, neven, geranijum, ruzmarin, lovor, lavanda i druge dobro osušene aromatične biljke. Takvi snopići se pale, plamen se ugasi, a biljke zatim lagano tinjaju.
Tu su i druge prirodne aromatične smole, kao i mirisna drveta koja različite kulture koriste kao incense. Njihova upotreba, poreklo i simbolika mogu biti potpuno drugačiji od pravoslavnog tamjana, pa nije svako „kađenje“ ista praksa samo zato što se prostor ispuni mirisnim dimom.
Zato, ako želite pravoslavno kađenje doma, držite se tamjana, tradicionalnih crkvenih mešavina i smola koje se koriste u toj tradiciji, uz molitvu. Ako vam je cilj samo da prostor zamiriše prirodnim dimom, mogućnosti su mnogo šire: od žalfije, ruzmarina i lovora do lavande i različitih biljnih mešavina.
I šta god da palite, potrebno je otvoriti prozor, koristiti vatrostalnu posudu i nikada ne ostavljati užareni ugljen ili biljke bez nadzora. Pravoslavni izvori posebno upozoravaju da se kadionica i ugljen veoma zagrevaju i da moraju biti udaljeni od dece, životinja i zapaljivih predmeta.
UDARNA VEST.rs (Ona.rs)
