Aktuelni šef Bele kuće Donald Tramp na društvenoj mreži Truth Social objavio vlastitu rang-listu predsednika SAD i sebe naravno proglasio najvećim u istoriji, ispred Abrahama Linkolna, Frenklina D. Ruzvelta i Džordža Vašingtona.
Istoričari, su ostali zapanjeni. Oni, međutim, imaju potpuno suprotno mišljenje, piše britanski The Guardian.
Gotovo nijedan istoričar ne smatra da Tramp zaslužuje takvo mesto u istorijskim knjigama. Za razliku od njega, lideri koji se obično smatraju najboljim u američkoj istoriji – Linkoln, Ruzvelt, Vašington, nisu organizovali pobunu i „de facto“ državni udar.
Niko od njih nije prošao proces opoziva (impičment) niti je osuđen za krivično delo tajne isplate porno-glumici (slučaj Stormi Danijels).
Džastin Vaugn, profesor političkih nauka na Univerzitetu Karolina, kaže da se ona ne poklapa s rezultatima istraživanja. Vaugn je suosnivač projekta „Presidential Greatness Project“, koji anketira stručnjake o rangiranju američkih predsednika.
„To nije u skladu s rezultatima istraživanja koja smo sproveli“, izjavio je i dodao:
„Takođe nije u skladu ni s drugim istraživanjima sprovedenima proteklih godina“.
Tramp je svoju listu objavio prošlog četvrtka. Grafika koju je podelio izgleda kao prerađena verzija iz članka istoričara Artura M. Šlesingera Juniora objavljenog u časopisu Life 1948.
To objašnjava zašto na popisu nema kasnijih predsednika poput Ronalda Regana Ričarda Niksona ili oca i sina Buš. U Trampovoj verziji dodana je kategorija „najveći“, u koju je smestio samo sebe, dok su Džozef Bajden, Džimi Karter i Barak Obama svrstani među „neuspešne“. Bil Klinton je, uprkos godinama i Trampovim napadima, ocenjen kao „prosečan“.
Rezultati akademskih istraživanja
Najnovije istraživanje projekta „Presidential Greatness Project“ daje potpuno drugačiju sliku. U anketi su učestvovala 154 akademika, a Tramp je završio na poslednjem mestu, čak i iza Džejmsa Bučana, koji se često smatra odgovornim za neuspeh u sprečavanju Građanskog rata.
Akademici su svakog od 45 predsednika ocenjivali na lestvici od 0 do 100, gde 0 znači „neuspeh“, a 100 „izvrsnost“. Linkoln je bio prvi s prosečnom ocenom 93,87, dok je Tramp dobio 10,92.
Tramp je nešto bolje prošao u anketi Univerziteta Sijena iz 2022., u kojoj je učestvovao 141 stručnjak. Tamo je zauzeo treće mesto odozdo, ispred Bučanana i Endrua Džonsona. Džonson, koji je nasledio Linkolna, protivio se saveznoj zaštiti prava na državljanstvo za bivše robove.
Ista studija tražila je od akademika da rangiraju predsednike i po kategorijama poput „iskustva“, „izvršnih sposobnosti“ i „veštine vođenja“. Tramp je u kategorijama „integritet“ i „inteligencija“ završio na poslednjem, 45. mestu.
Tramp ipak može reći da je uspeo da ujedini akademike s oba kraja političkog spektra.
„Rezultate delimo na one koji se izjašnjavaju kao demokrate i na one koji se smatraju konzervativcima ili republikancima“, objasnio je Vaugn.
„Kada pogledate statistiku, i republikanski ispitanici daju Trampu vrlo loše ocene“.
Reagovanje Trampog tima
Portparol Bele kuće Davis Ingl poručio je da je predsednik Tramp skocentrisan na borbu za snažnu i prosperitetnu zemlju.
„Jedina ostavština koja predsednika Trampa zanima jeste da učini Ameriku većom nego ikada pre“, izjavio je i dodao:
„Ali kad se sve uzme u obzir, ovaj će predsednik nesumnjivo ostati zapamćen kao najuspešniji i najznačajniji u modernoj američkoj istoriji“.
Hoće li se to predviđanje ostvariti, zavisiće od toga kako će istorija gledati na Trampa. Barbara Peri, profesorka predsedničkih studija na Univerzitetu Virdžinija, kaže da Amerikanci „imaju neku vrstu nostalgičnog pogleda na većinu bivših predsednika“.
Istakla je da su se pozicije lidera na lestvicama menjale decenijama, uporedo s novim procenama njihovih mandata.
Trampova lična rang-lista u svakom slučaju pruža uvid u to kojim se predsednicima divi. Kategorija „najveći“ uključuje samo njega.
Peri se, baš kao i Vaugn, ne slaže s Trampovom procenom. „Verujem da ni u jednom krugu stručnjaka Donald Tramp ne bi pripadao kategoriji velikih, najvećih ili gotovo velikih“, rekla je i dodala:
„Moje je mišljenje, kao naučnice i ustavne istoričarke, da njegovo posdticanje pobune 6. januara i insistiranje na stavu da je Bajden ukrao izbore potkopavaju američki ustavni sistem i vladavinu prava. Da ne spominjem rasizam i pristranost prema svima koji nisu beli anglosaksonski protestanti. Verujem da će mu sve to štetiti kroz istoriju“.
UDARNA VEST.RS (Telegraf.rs)
