PMLE može pogoditi bilo koga u bilo kojem uzrastu, ali je češća kod žena između 20 i 40 godina, kao i stanovnika severne Evrope
Simptomi se ne moraju pojaviti odmah, već nekoliko sati ili dana nakon boravka na suncu, što otežava prepoznavanje uzroka
Svrab, crvenilo i sitne izbočine na koži posle boravka na suncu mogu da budu znaci polimorfne svetlosne erupcije, najčešćeg oblika preosetljivosti na sunčevu svetlost. Reakcija može da se javi i kod onih koji ranije nisu imali tegobe, ali to ne znači da sunce moraju potpuno da izbegavaju.
Alergijska reakcija na sunce može da se pojavi i kod osoba koje ranije nisu imale probleme prilikom izlaganja sunčevoj svetlosti. Jedan od najčešćih oblika preosetljivosti kože na sunce je polimorfna svetlosna erupcija (PMLE), odložena reakcija kože na ultraljubičasto zračenje.
Sitne izbočine, crvenilo i intenzivan svrab mogu da se jave nekoliko sati, pa čak i nekoliko dana nakon boravka na suncu. Zbog toga oboleli često u prvi mah ne povezuju promene na koži sa izlaganjem sunčevoj svetlosti.
Iako se ponekad opisuje kao „alergija na sunce“, PMLE ne znači da osoba mora potpuno i trajno da izbegava sunce.
Dermatolozi ukazuju da odgovarajuća zaštita, postepeno privikavanje kože i terapija u slučaju pojave simptoma mogu značajno da smanje tegobe.
Šta je polimorfna svetlosna erupcija
Polimorfna svetlosna erupcija je odložena reakcija kože na UV zračenje i smatra se najčešćim stanjem povezanim sa preosetljivošću na svetlost, objašnjava dermatolog dr Hana Ahmed.
Naziv „polimorfna“ potiče od činjenice da promene na koži mogu da izgledaju veoma različito od osobe do osobe. Kod jednog pacijenta, međutim, reakcija uglavnom ima isti ili sličan izgled prilikom svakog novog javljanja.
Dermatolog dr Dženifer Tran navodi da PMLE može da se ispolji kao mnoštvo sitnih izdignutih promena, ali i kao veće promene nalik koprivnjači, plikovi, ekcem ili plakovi.
Crvenilo i svrab su među najčešćim simptomima.
Promene se najčešće javljaju na delovima tela koji su izloženi suncu:
- spoljašnja strana nadlaktica
- podlaktice
- grudi
- mogu da se pojave i na nogama i gornjem delu leđa, dok su na licu ređe.
Jedna od karakteristika PMLE jeste to što reakcija ne mora da nastupi neposredno nakon izlaganja suncu. Osip može da se pojavi tek posle nekoliko sati ili dana, zbog čega je ponekad teško prepoznati njegov uzrok.
Može da se javi i u odraslom dobu
Polimorfna svetlosna erupcija može da se pojavi kod osobe koja prethodno godinama nije imala nikakve tegobe prilikom boravka na suncu.
Porodična istorija predstavlja jedan od značajnih faktora rizika, ali PMLE može da se javi kod bilo koga i u bilo kom životnom dobu.
Prema rečima stručnjaka, veći rizik imaju žene između 20 i 40 godina, kao i osobe koje su i ranije primećivale povećanu osetljivost kože na sunčevu svetlost.
Postoje i značajne geografske razlike. Istraživanja pokazuju da se PMLE javlja kod oko 10 do 20 odsto stanovništva severne Evrope, dok je ređa među ljudima koji žive bliže ekvatoru.
Zašto koža reaguje na sunce
Tačan mehanizam nastanka polimorfne svetlosne erupcije još nije u potpunosti razjašnjen.
Prema jednoj od vodećih teorija, reč je o odloženoj reakciji imunog sistema na promene koje u koži nastaju usled UV zračenja.
Izlaganje ultraljubičastim zracima izaziva oštećenje ćelija, ali istovremeno ima i lokalni imunosupresivni efekat. Taj mehanizam trebalo bi da spreči imuni sistem da preterano reaguje na promene nastale usled izlaganja suncu.
Kod osoba sa PMLE taj proces, kako objašnjava Ahmedova, ne funkcioniše pravilno.
Imuni sistem molekule koji nastaju u koži nakon izlaganja UV zračenju pogrešno prepoznaje kao pretnju i pokreće odbrambenu reakciju. Posledica je zapaljenje kože praćeno osipom i svrabom.
Mehanizam je sličan onome koji se javlja kod kontaktne alergije na neki sastojak kozmetičkog preparata ili prilikom kontakta sa otrovnim bršljanom. Dermatolozi ovakvu reakciju nazivaju preosetljivošću tipa IV, odnosno odloženom preosetljivošću.
Reakcija je najčešća početkom proleća
Čini se da UVA zračenje ima veću ulogu u nastanku PMLE nego UVB zračenje. Zbog toga kod pojedinih ljudi reakcija može da se javi čak i nakon izlaganja suncu kroz prozore automobila, jer staklo ne blokira pouzdano sve UVA zrake.
PMLE se najčešće javlja početkom proleća, prilikom prvog dužeg i intenzivnijeg izlaganja suncu posle zimskih meseci.
Zanimljivo je da kod mnogih osoba reakcije tokom proleća i leta postepeno postaju blaže.
Koža vremenom postaje manje osetljiva na sunčevu svetlost, a dermatolozi ovaj proces nazivaju „fotoočvršćavanjem“.
Zbog toga se ne preporučuje trajno i potpuno izbegavanje sunca, već kontrolisano izlaganje uz odgovarajuću zaštitu.
Kako sprečiti pojavu osipa
Osobe koje imaju PMLE trebalo bi posebnu pažnju da posvete zaštiti od sunčevog zračenja.
Stručnjaci preporučuju kreme širokog spektra koje štite i od UVA i od UVB zraka, sa zaštitnim faktorom od najmanje SPF 30.
Međutim, ni kreme sa visokim zaštitnim faktorom ne mogu uvek u potpunosti da spreče pojavu polimorfne svetlosne erupcije. Zbog toga se preporučuje kombinovanje više načina zaštite:
- boravak u hladu
- nošenje šešira i odeće koja prekriva kožu
- upotreba odeće sa UPF zaštitom.
UPF označava stepen zaštite koju tkanina pruža od ultraljubičastog zračenja. Prednost takve odeće je što zaštita ne zavisi od pravilnog i redovnog nanošenja preparata na kožu i može da bude korisna i prilikom boravka u vodi.
Da li suplementi mogu da pomognu
Kao jedna od mogućnosti za dodatnu zaštitu pominje se i ekstrakt Polypodium leucotomos, vrste tropske paprati koja se koristi u pojedinim dodacima ishrani.
Smatra se snažnim antioksidansom i postoje istraživanja koja ukazuju na moguće fotoprotektivno dejstvo.
Italijanska studija iz 2011. godine, sprovedena na 57 osoba sa reakcijama kože izazvanim suncem, pokazala je da je gotovo 74 odsto ispitanika imalo manje reakcija i simptoma nakon izlaganja suncu tokom uzimanja ovog suplementa.
Sistematski pregled 18 studija iz 2018. godine takođe je ukazao na moguće fotoprotektivne efekte bez ozbiljnih neželjenih dejstava. Ipak, stručnjaci naglašavaju da su dosadašnja istraživanja malog obima i da je potrebno više podataka kako bi se pouzdano procenila efikasnost različitih preparata.
Šta uraditi kada se osip pojavi
Ukoliko se reakcija ipak javi, lokalni kortikosteroidi, poput hidrokortizonske kreme koja se izdaje bez recepta ili jačih preparata koje propisuje dermatolog, mogu da pomognu u smanjenju upale i tegoba.
Za ublažavanje svraba mogu da se koriste i antihistaminici druge generacije, kao što su cetirizin ili feksofenadin. Oni deluju duže i obično imaju manje neželjenih efekata od antihistaminika starije generacije. U težim slučajevima lekar može da prepiše i oralne kortikosteroide.
Tokom akutne reakcije preporučuje se izbegavanje sunca sve dok se promene na koži ne povuku, što obično traje oko nedelju dana.
Nakon smirivanja osipa, postepeno i kontrolisano izlaganje suncu može da pomogne koži da razvije veću toleranciju i smanji verovatnoću ponovnog javljanja reakcije.
Pojava polimorfne svetlosne erupcije, dakle, ne znači da je neophodno trajno izbegavati sunce. Ključ je u prepoznavanju simptoma, doslednoj zaštiti kože i postepenom, kontrolisanom izlaganju, a kod izraženih ili učestalih reakcija potrebno je obratiti se dermatologu.
