Predsednik SAD Donald Tramp često je nagoveštavao da želi da se kandiduje za treći mandat, objavljujući poruke o pokretanju nove kampanje, noseći kape sa natpisom „2028“ i govoreći o načinima na koje bi to moglo da se izvede, iako je istovremeno priznao da mu Ustav to zabranjuje.
Međutim, u poslednje vreme Tramp je počeo da pokazuje znake da ni sam ne veruje naročito da će do nove kandidature zaista doći.
Tokom nedavnih govora, republikanski predsednik počeo je da govori o životu nakon Bele kuće, kada mu mandat istekne u januaru 2029. godine, predviđajući da će biti kod kuće i da će se nervirati dok njegov naslednik bude prisvajao zasluge za ono što je on postigao.
„Vaš sledeći predsednik će reći: ‘Kako sam samo sjajan posao uradio’“, rekao je Tramp ovog meseca na jednom događaju na Long Ajlendu u državi Njujork.
„Sedeću kod kuće, gledaću televiziju. Biću prava ukočena figura. Naravno, osim ako ne glasate za republikance.“
Kada aktuelni predsednik govori o tome da će postati bivši predsednik, to je uvek politički osetljivo. Međutim, pošto su izbori za Kongres sada udaljeni svega devet nedelja, Tramp se približava delu svog predsedničkog mandata kada će biti sve više podsećanja da će njegova moć uskoro početi da slabi.
To što je spreman da govori o mogućnosti Bele kuće bez njega predstavlja primetan zaokret za Trampa. Još od svog prvog mandata, a praktično od trenutka kada je osvojio drugi, ostavljao je otvorenom mogućnost da ostane na vlasti duže od osam godina.
„On govori čas jedno, čas drugo. „A to mu omogućava da se pozove na sopstvene reči kako bi podržao čitav niz međusobno isključivih stavova“, rekao je Brajan Kalt, profesor ustavnog prava na Univerzitetu Michigan State.
„Tramp može da kaže: „Da, jasno sam rekao da neću da se kandidujem. A ako odluči da ipak hoće, može da kaže: ‘Pa, znate, nikada nisam rekao da neću’“, rekao je Kalt za Associated Press.
Tramp nagoveštava da bi mogao da zaplače nakon odlaska iz Bele kuće
Bela kuća odbacila je tvrdnje da Tramp sve više razmišlja o tome kako mu vreme na mestu predsednika ističe i kakvo će nasleđe ostaviti iza sebe. Portparolka Olivija Vels rekla je da se on „svakog dana bori“ da ispuni obećanja o smanjenju nasilnog kriminala, pooštravanju kontrole granice između SAD i Meksika i snižavanju cena lekova na recept.
„Jedino nasleđe o kojem je predsednik Tramp zabrinut jeste da Ameriku učini većom nego ikada“, rekla je Vels.
Ipak, Tramp odjednom mnogo češće govori o tome kako će biti zapamćen.
Tokom nedavnog mitinga u Pensilvanijirekao je: „Ko god bude sledeći predsednik, govoriće o tome koliko sam bio briljantan predsednik. A ja ću biti kod kuće. I govoriću: ‘Taj prokleti čovek’, jer smo mi obavili posao.“
Nedelju dana kasnije, u Džordžiji, Tramp je predviđao da će, kada njegov mandat bude završen, „sedeti kod kuće“.
„Možda ću i plakati““ dodao je predsednik, tvrdeći da bi demokrate mogle da preuzmu kontrolu nad Senatom i ukinu pravilo filibastera, čime bi im bilo lakše da usvoje ključne zakone.
A onda je u Mičigenu Tramp uneo dozu sumnje u to da li je zaista spreman da preda Ovalni kabinet nasledniku i vrati se na Floridu.
„Za dve i po godine možda ćete imati drugog predsednika, možda“, rekao je, posebno naglasivši reč možda.
„Sedeću kod kuće. Čitaću novine. Gledaću televiziju“, rekao je Tramp, pre nego što je napao svog prethodnika Džoa Bajdena.
„I imaću nekog tipa , kao prošli put, pravog idiota, koji će ustati i reći: ‘Obaramo rekorde.’“
Tramp i dalje šalje pomešane signale
Ali čak i dok je počeo da nagoveštava da će napustiti predsedničku funkciju, Tramp je nastavio da intrigira javnost pričama o mogućoj kandidaturi 2028. godine.
Obraćajući se prošlog meseca na odloženoj večeri Udruženja dopisnika Bele kuće, Tramp se našalio: „Kao i moj mandt, drugi put je uvek bolje“, a zatim dodao: „Treći put će biti još bolje. Samo se šalim.“ Na kraju govora stavio je kapu sa oznakom „2028“.
Ustav SAD, kroz 22. amandman, propisuje da niko ne može biti izabran za predsednika više od dva puta. Amandman je ratifikovan 1951. godine, šest godina nakon smrti predsednika Frenklina Delana Ruzvelta, koji je preminuo nekoliko meseci nakon početka svog četvrtog mandata. Do Ruzvelta nijedan drugi predsednik nije prekršio tradiciju povlačenja nakon dva mandata koju je započeo Džordž Vašington.
Ipak, Tramp je samo nekoliko meseci nakon povratka u Belu kuću za NBC News rekao da „postoje metode“ kojima bi mogao da pokuša da osvoji treći mandat.
Priznao je da bi jedna od mogućnosti bila da 2028. godine bude kandidat za potpredsednika uz Džej Di Vensa, a da Vens potom odstupi sa funkcije ukoliko njihov tandem pobedi.
Predsednik je od tada često na društvenim mrežama promovisao logo „Trump 2028“ sa svojim sloganom „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.
Ali Tramp je u nekim trenucima delovao i potpuno odlučno kada je reč o zabrani nove kandidature. Nedavno je novinarima priznao: „Voleo bih da se kandidujem, ali zakon je veoma jasan.“
Kalt je u svojoj knjizi o mogućnosti da predsednik koji je već odslužio dva mandata ponovo dođe na vlast tako što bi se kandidovao za potpredsednika razmatrao upravo takav scenario.
„Ljudi imaju tendenciju da u Trampovim rečima pronađu ono što žele da čuju“, rekao je.
Tramp možda pokušava da se izbori sa statusom predsednika na zalasku mandata
Predsednici koji služe drugi mandat obično počinju da gube moć i uticaj tokom poslednje dve godine, posebno ako njihova stranka pretrpi velike gubitke na izborima za Kongres. Međutim, Trampove izjave mogle bi da budu i znak da razmišlja o tome kako će učvrstiti svoje nasleđe, što je faza kroz koju su prošli i mnogi njegovi prethodnici.
„Svi oni, naročito kada pređu polovinu drugog mandata, počinju da razmišljaju o svom nasleđu“, rekao je Pol Begala, bivši savetnik Bila Klintona.
„Svi izbegavaju tu reč. Znam da su Klinton i Buš govorili: ‘Ne smeš da koristiš tu reč.’ Ali ipak razmišljaju o tome“, rekao je Begala, misleći na svog nekadašnjeg šefa Klintona i drugog bivšeg predsednika SAD Džordža V. Buša.
„Svi razmišljaju o tome. O tome razmišljaju i osoblje i članovi vlade“, dodaje Begala.
Tokom poslednje dve godine svog mandata Klinton se snažno posvetio pokušajima da posreduje u postizanju mirovnog sporazuma na Bliskom istoku. Buš je tokom poslednje godine svog predsednikovanja 2008. koristio slogan „sprint do cilja“, dok je Bajden nakon odustajanja od kandidature za reizbor usvojio pristup „trčanja kroz cilj“.
Tramp je u međuvremenu nastojao da Belu kuću i širi Vašington oblikuje prema sopstvenom ukusu, vraćajući se na dane kada je kao investitor u nekretnine bio aktivan u Njujorku tokom 1970-ih i 1980-ih.
Naredio je izgradnju ogromnog luka u blizini Linkolnovog memorijala i obnovu gradskih fontana, dok su u kompleksu Bele kuće izgrađeni terasa u Ružičnjaku i heliodrom. U enterijer i eksterijer zgrade dodati su brojni pozlaćeni detalji.
Tu je i ogromna balska dvorana koju Trampovi radnici ubrzano završavaju, uprkos pravnim izazovima. Predsednik tvrdi da će projekat biti završen tek krajem 2028. godine, neposredno pre njegovog odlaska sa funkcije.
„Nije to za mene, jer ću ja ovde biti još veoma kratko. Biću ovde još četiri, pet, šest meseci. Ovo je za buduće predsednike“, rekao je Tramp nedavno novinarima u Ovalnom kabinetu.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
