Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog arhiđakona Lavrentija.
Koliko je njegova vera u Hrista bila čvrsta, svedoči predanje po kome je on pošao za papom Sikstom u tamnicu govoreći: „Kuda ideš oče, bez sina“.
Želeo je i sam da postrada za Hrista, ali mu papa Sikst to nije dao. Kao starac, gonjen u smrt, poručio je Lavrentiju:
„Ne ostavljam јa tebe, čedo, nego te čuvam za velike muke: јer tebi predstoјe veliki podvizi za veru Hristovu. Јa kao star izlazim na lakšu borbu, a ti treba da odneseš preslavnu pobedu nad mučiteljem. Stoga ne plači, nego znaј da ćeš tri dana posle moјe smrti ti levit poći za svoјim sveštenikom; tebi niјe potrebno moјe prisustvo kao neka pomoć. Iliјa јe ostavio Јeliseјa, ali ga niјe lišio čudotvorne sile. Idi, iskoristi ovo vreme, te po svome nahođenju razdaј crkveno blago siromašnima i nevoljnima“, objavljeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Misija Svetog Lavrentija bila je da pomaže hrišćanima, koji su živeli skriveni i u siromaštvu.
Veruje se i da je za života ovaj svetac činio čuda.
Papa Sikst još nije bio postradao. Sveti Lavrentije nije mogao da ga ostavi. Otišao je na mesto gde se sudilo papi i dvojici đakona, hram Teljudi.
Papa je odbio da bogovima prinese žrtvu i pozivao ih ne na milost prema njemu, već na pokajanje koje će ih spasti večnih muka.
Marsov hram, mesto pogubljenja, sravnjen je u zemljotresu pre nego što su Svetog Siksta u njega uveli, kazuje predanje.
„Kada svete odvedoše tamo, sveti Sikst reče tome hramu: Neka te sruši Hristos, Sin Boga živoga! – Tek što prisutni hrišćani rekoše ‘amin’, nastade iznenada zemljotres, i pade deo hrama tog, i razbi se idol koјi se nalazio u njemu. A sveti Lavrentiјe viknu k svetome papi, govoreći: Ne ostavljaј me, oče, јer već razdadoh povereno mi tobom blago“.
Kada je spomenuo blago, Sveti Lavrentije je utamničen, a papa Sikst i đakoni su posečeni.
Ipolit, nadzornik tamnice, svedočio je čudima koje je Sveti Lavrentije po predanju činio. Vraćao je slepima vid i sam je poželeo da priđe veri Hristovoj.
Ovo se zbivalo u veme cara Decija. Kada je eparh Valerijan insistirao na blagu, Lavrentije mu je doveo siromahe i uboge i rekao da je najveće blago pomoći njima. Tada više od njega nije traženo blago, već da se pokoni idolima. Obnažili su ga i brutalno tukli.
Nastavili su mučenje, a jedan vojnik odlučio je da ga Lavrentije krsti. Odmah je potom pogubljen, a Lavrentije, koji se u mukama smejao, vraćen je u tamnicu. Sada je Ipolit molio da s njim ode u mučeničku smrt.
Svetog Lavrentija pekli su živog.
„O, bezumnici i bednici!“, odgovori svetitelj, „znaјte da ova žeravica na koјoј me pečete јeste hladovina duši moјoј, a vašim dušama ona će biti neugasivi oganj“.
„Sveti mučenik Lavrentiјe arhiđakon završi svoј stradalački podvig u deseti dan meseca avgusta. A sveti Ipolit sa ostalima postrada u treći dan posle svetog Lavrentiјa“, navodi se na sajtu SPC.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
