Nemački filozof i sociolog Jirgen Habermas, jedan od najznačajnijih mislilaca posleratne Evrope i ključna figura Frankfurtske škole, preminuo je u 96. godini života. Vest o smrti je danas saopštio njegov izdavač Suhrkamp Verlag, a Habermas je umro u subotu u Štarnbergu kod Minhena.
Habermas je rođen 18. juna 1929. u Diseldorfu. Od detinjstva je patio od urođenog rascepa nepca, što je zahtevalo višestruke operacije i duboko uticalo na njegovo razmišljanje o jeziku i komunikaciji –-kasnije je govorio da je iskustvo nemogućnosti jasnog govora pokazalo „sloj zajedničkog bez kojeg pojedinac ne može postojati“. Kao dečak je bio član Hitlerjugenda (Deutsches Jungvolk), a sa 15 godina doživeo je slom nacističkog režima 1945, što ga je navelo na suočavanje sa zločinima Trećeg rajha i ulazak u filozofiju i društvenu teoriju.
Bio je učenik Frankfurtske škole, naslednik Adorna i Horkhajmera, ali je razvio sopstveni pristup – „teoriju komunikativnog delovanja“ (najpoznatije delo: dvotomna „Theorie des kommunikativen Handelns“, 1981), koncept „javne sfere“ („Strukturwandel der Öffentlichkeit“, 1962), „diskurzivnu etiku“ i ideju racionalnog diskursa kao osnove demokratije i emancipacije. Njegov rad spaja kritičku teoriju, pragmatizam, sociologiju i političku filozofiju, utičući na generacije mislilaca širom sveta.
Habermas je decenijama bio angažovan u javnim debatama: kritikovao je levičarski studentski pokret 1960-ih (upozoravajući na „levičarski fašizam“), učestvovao u „sporu istoričara“ 1980-ih protiv relativizovanja nacističkih zločina, podržavao je Gerharda Šredera, kritikovao „tehnokratsku“ politiku Angele Merkel („pena pokrivač Merkeline politike uspavljivanja ljudi“) i pohvalio Emanuela Makrona zbog vizije evropskih reformi.
Njegov izdavač Suhrkamp saopštio je vesti o smrti kratko, bez navođenja uzroka. Habermas je do poslednjih godina ostao aktivan, iako je u intervjuima izražavao zabrinutost za budućnost evropske demokratije i integracije.
Sa njegovom smrću nestaje jedan od najuticajnijih glasova nemačke i evropske intelektualne scene posle Drugog svetskog rata – mislilac koji je insistirao na moći racionalnog dijaloga u društvu opterećenom moći, manipulacijom i krizama. Njegova dela i dalje oblikuju debate o demokratiji, javnom mnjenju, Evropi i etici komunikacije.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs/AP)
