Evro je ove nedelje zabeležio pad od približno dva odsto u odnosu na dolar, pošto je rat na Bliskom istoku pokazao ranjivost Evrope na rast cena energenata.
Cena nafte je porasla za više od 15 odsto, dok su cene prirodnog gasa u jednom trenutku bile udvostručene, što je ponovo u centar pažnje stavilo veliku zavisnost Evrope od uvoza nafte i gasa, prenosi Blumberg.
Analitičari ističu da visoke cene sirovinapogađaju privredni rast i kupovnu moć u Evropi direktnije nego u SAD, koje su najveći svetski proizvođač nafte.
Ova dinamika podseća na energetsku krizuiz 2022. godine, kada je evro nakratko pao ispod pariteta sa dolarom.
Direktor strategije za devizno tržište u ING banci Kris Tarner smatra da će trajanje novog energetskog šoka biti ključni faktor za budućnost evropske valute.
Prema njegovim rečima, od toga zavisi da li će se evro stabilizovati blizu nivoa od 1,15 dolara ili će nastaviti pad ka opsegu od 1,10–1,12 dolara.
Prema podacima od 4. marta, vrednost jednog evra bila je 1,1649 dolara (EUR 1 = USD 1.1649), stoji na sajtu Evropske centralne banke.
UDARNA VEST.rs(telegraf)
