Generacija Z, odgajana u digitalnom dobu, suočiće se sa izazovima hijerarhe i vojničke discipline.
Psiholozi naglašavaju sposobnost generacije Z za adaptaciju, uz pravilno vođstvo i jasno definisane granice.
Ako obavezan vojni rok u Srbiji bude uveden, zumerima najveći izazov neće biti odvajanje od mobilnih telefona i društvenih mreža, već prihvatanje hijerarhije s obzirom na to da su odgajani i vaspitani po drugim društvenim obrascima, smatraju sagovornici “Blica”.
Po najavi načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, za obavezno služenje vojnog roka prvo će biti regrutovani mladići rođeni 2006. godine.
Ti dvadesetogodišnjaci, demografski gledano, pripadaju generaciji Z (rođeni 1997 – 2009), definiše ih to da ne pamte svet bez ekrana računara ili mobilnog telefona, pa im se društveni život velikim delom odvija onlajn.
Opisani su, takođe, kao najneodlučnija generacija koja nije toliko spretna za život, što potvrđuje i jedno istraživanje Krovne organizacije mladih po kojem polovina anketiranih zumera u Srbiji kaže da se često oseća anksiozno, a oko 30 odsto njih smatra da je depresivno.
Ključna uloga starešina
Najveći izazov kada obuku uniformu, po rečima Gorana Janićevića, urednika emisije “Dozvolite”, upravo će biti u njihovom prilagođavanju vojničkom režimu.
On je ocenio “da mladi ljudi danas nisu naviknuti na ograničenja, odsustvo mobilnih telefona i društvenih mreža, kao ni na višečasovnu fizičku i tehničku obuku”.
Zbog toga, on smatra da će uloga starešina biti ključna, “jer mladi danas imaju znatno slabiji odnos prema autoritetu i potrebno je da se disciplina i poštovanje izgrade kroz znanje i lični primer”.
“Prilagode se ako razumeju zašto se nešto radi i šta je cilj obuke”
U razgovoru za “Blic”, oficir Vojske Srbije koji u jednom od centara za obuku kao instruktor i starešina radi sa onim koji se prijavljuju za dobrovoljno služenje vojnog roka, kaže da ustaljeno mišljenje o „nesposobnosti prilagođavanja“ dvadesetogodišnjaka nije realno.
– Nesporno je da su oni više navikli na tehnologiju i viši stepen ličnog komfora. Ali, to ne znači da nemaju baš nikakav kapacitet da prihvate disciplinu, pravila i odgovornost. Naprotiv. U praksi se pokazuje da se većina brzo prilagodi sistemu, pod uslovom da razume zašto se nešto radi i koji je cilj obuke. Stvar je u pravom pristupu prema regrutu i slažem se da je tu lični primer koji daje starešina ključna stvar – kaže on.
Preterivanje da ne mogu bez mobilnog ili majčine kuhinje
Ističe da je rad sa dobrovoljcima svakako drugačije iskustvo, jer kod njih postoji voljni momenat, a velikom broju njih, čak oko 80 odsto, motiv za dolazak u Vojsku je pragmatičan – dalja profesionalna karijera u sistemu bezbednosti. Obavezni vojni rok, pak, obuhvatiće i one nevoljne.
UDARNA VEST.rs (Blic)
