Svetsko tržište nafte ponovo ulazi u zonu ozbiljne neizvesnosti, a Srbija u jesen ulazi sa dodatnim rizikom – poremećaji u snabdevanju, visoke cene dizela i neizvesnost oko dugoročnog rešenja za NIS mogli bi da otvore novi pritisak na cene goriva, transporta i osnovnih proizvoda.
Na svetskim berzama cena nafte poslednjih dana ponovo je prelazila 100 dolara po barelu, dok je evropsko tržište posebno pogođeno rastom cena dizela. Prema analizama međunarodnih tržišta, problem više nije samo cena sirove nafte, već i manjak prerađenih derivata, naročito dizela, koji je ključan za kamione, poljoprivredu, industriju i logistiku.
Za Srbiju je to posebno važno jer se svaki veći poremećaj na međunarodnom tržištu ne završava samo na benzinskoj pumpi. On se, sa određenim zakašnjenjem, može pojaviti u ceni prevoza, hrane, građevinskog materijala, usluga i grejanja.
Problem nije samo nafta, već i dizel koji pokreće celu ekonomiju
Stručnjaci na međunarodnom tržištu upozoravaju da je dizel trenutno posebno osetljiv jer je ponuda rafinisanih proizvoda pod pritiskom. Napadi na energetska postrojenja, problemi sa transportnim rutama i poremećaji u radu rafinerija smanjuju količine goriva koje stižu na evropsko tržište.
Reuters je ovih dana ukazao da su evropske cene dizela dostigle rekordne nivoe, dok su poremećaji u snabdevanju povezani sa ratom na Bliskom istoku i napadima na energetska postrojenja dodatno smanjili dostupnost derivata.
To je loša vest za Srbiju, jer dizel nije samo gorivo za automobile – on je gorivo za kamione, traktore, autobuse, građevinske mašine i veliki deo privrede.
Ako prevoznik plaća skuplje gorivo, povećava mu se trošak svake isporuke. Ako poljoprivrednik plaća skuplji dizel, raste cena obrade zemlje i žetve. Ako građevinska firma plaća više za transport i mehanizaciju, skuplji postaje i svaki novi projekat.
Srbija ima dodatni problem: Oslanjanje na Pančevo
Za razliku od zemalja koje mogu lakše da nadomeste manjak goriva uvozom iz više pravaca, Srbija ima specifičnu ranjivost. Rafinerija nafte u Pančevu pokriva približno 80 odsto domaćih potreba za gorivom, zbog čega njen rad ima strateški značaj za celo tržište.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ranije je upozorila da su napadi na rafinerije u Rusiji i Saudijskoj Arabiji uticali na dostupnost i cenu dizela, ističući da redovan rad pančevačke rafinerije ima veliki značaj za energetsku sigurnost Srbije.
Dodatni rizik predstavljaju i logistički problemi. Reuters je još tokom leta izvestio da je zbog izuzetno niskog vodostaja Dunava uvoz goriva u Srbiju pao na svega 25 odsto mesečnog plana, jer su barže i tankeri mogli da prevoze znatno manje količine.
Drugim rečima, Srbija ne zavisi samo od toga koliko košta barel nafte, već i od toga koliko goriva fizički može da stigne do domaćeg tržišta.
NIS ostaje jedna od ključnih tačaka rizika
Vlada Srbije je krajem avgusta saopštila da je OFAC produžio licencu za rad NIS-a do 30. septembra 2026. godine, čime je omogućeno da kompanija nastavi poslovanje i rad Rafinerije nafte u Pančevu.
To znači da Srbija u jesen ulazi sa kratkoročnim olakšanjem, ali i sa pitanjem šta će se dešavati nakon isteka tog perioda ukoliko dugoročno rešenje vlasničke strukture i sankcija ne bude završeno.
Upravo zbog toga, svetski rast cena nafte sada ima dodatnu težinu za domaće tržište. Kada je snabdevanje stabilno, država može lakše da amortizuje međunarodni šok. Kada postoji i pitanje rafinerije, uvoza i logistike, svaki novi poremećaj postaje ozbiljniji.
Šta bi moglo da se desi tokom jeseni?
Najrealniji scenario nije nužno trenutni dramatični skok cena na pumpama, već postepeni pritisak koji se širi kroz celu ekonomiju.
Ako se cena nafte zadrži iznad 100 dolara, a dizel ostane skup zbog manjka rafinisanih proizvoda, Srbija bi mogla da se suoči sa novim pritiskom na maksimalne maloprodajne cene goriva. Domaće cene se već formiraju uz državna ograničenja, ali prostor za intervencije nije neograničen.
Ukoliko bi država pokušala da dodatno ublaži udar, to bi značilo veće fiskalne troškove kroz akcize, PDV ili druge mere. Ukoliko bi se, s druge strane, veći deo tržišnog udara preneo na potrošače, posledice bi se najpre osetile kod prevoznika i privrede, a zatim i kod građana.
Najveća opasnost je lančano poskupljenje
Gorivo je jedna od retkih cena koja gotovo direktno ulazi u cenu svega što se prevozi.
Skuplji dizel može da znači skuplji transport hrane od njive do magacina, od magacina do prodavnice, ali i veće troškove dostave, proizvodnje, poljoprivrede i građevinarstva.
Zato bi eventualni novi rast cena goriva mogao da bude mnogo veći problem od samog iznosa koji vozači plaćaju na pumpi. On bi mogao da uspori potrošnju domaćinstava, poveća troškove poslovanja firmi i dodatno zakomplikuje borbu protiv inflacije.
Međunarodni analitičari već upozoravaju da dugotrajan rast cena energenata može da proizvede kombinaciju visoke inflacije i slabijeg privrednog rasta, odnosno scenario stagflacije.
Hoće li Srbija izbeći novi udar?
Za sada nema osnova da se tvrdi da Srbiji sigurno sledi nestašica ili dramatično poskupljenje goriva. Vlada poručuje da je snabdevanje stabilno, a produženje licence za NIS omogućava nastavak rada rafinerije.
Ali rizik postoji na više strana istovremeno: svetska cena nafte, skupi dizel, poremećaji u transportu, ograničena domaća rafinerijska baza i neizvesnost oko dugoročnog statusa NIS-a.
Zato će naredne nedelje biti važne ne samo za vozače, već i za celu privredu. Ako se međunarodno tržište smiri, pritisak može da oslabi. Ako se poremećaji nastave, jesen bi mogla da donese novi talas poskupljenja koji neće početi i završiti se na benzinskoj pumpi.
UDARNA VEST.rs (Telegraf Biznis)
