Biračka mesta na parlamentarnim izborima u Švedskoj otvorena su jutros u osam časova. Svoj glas već su dali predsednik parlamenta Andreas Norlen i liderka Socijaldemokrata Magdalena Anderson, prenosi švedski SVT.
Kako navode lokalni izveštači sa lica mesta, glasanje protiče u miru. Biračka mesta se zatvaraju u 20 časova po lokalnom vremenu, a Šveđani će istovremeno glasati i na regionalnim i lokalnim izborima.
Od 26. avgusta moguće je bilo glasati prevremeno, a ukupno 3.642.832 ljudi je to učinilo pre dana izbora.
Glasanje bi moglo da odluči da li će zemlju voditi dosadašnji desno orijentisani blok uz prvi ulazak krajnje desnih Švedskih demokrata u vladu ili će vlast preuzeti savez stranaka levog centra predvođen Socijaldemokratama i njihovom liderkom Magdalenom Anderson, dok ankete ukazuju na veoma tesnu trku dva politička bloka.
Na desnici su vladajući Umereni, Demohrišćani i Liberali, uz Švedske demokrate, koji su od 2022. godine podržavali vladu Ulfa Kristersona van učešća u vladi, dok Kristerson sada želi da ih uvede direktno u vladu, prenosi „Gardijan“.
Levi blok predvode Socijaldemokrate Magdalene Anderson, uz Levicu i Zelene, dok bi Centristička partija mogla da bude njihov dodatni partner u formiranju većine. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na veoma tesnu trku.
Prema istraživanjima agencija Ipsos, Demoskop i Indikator Opinion, četiri stranke levog bloka imaju između 49,3 i 50,8 odsto podrške, dok vladajuća koalicija i Švedske demokrate imaju između 47,6 i 49 odsto, prema anketama švedskog javnog servisa i listova „Aftonbladet“ i „Dagens niheter“.
Prema jednom istraživanju dnevnika „Dagens niheter“ i Ipsosa, razlika između dva bloka iznosi svega 0,3 procentna poena, navodi „Gardijan“.
Prema poslednjim anketama, trka je toliko tesna da bi levom bloku, ukoliko rezultati ostanu približni projekcijama, pripalo 175 poslaničkih mesta, a desnom 174, što bi otvorilo prostor za složene pregovore nakon izbora.
Posebnu težinu na izborima, kako navodi „Gardijan“, ima položaj Švedskih demokrata, stranke koja ima korene u neonacističkom pokretu i koja je od političkog autsajdera postala najjača snaga na desnici.
Ta stranka je već značajno uticala na državnu politiku, naročito u oblastima migracija i borbe protiv kriminala, a njen eventualni ulazak u vladu predstavljao bi presedan. Jedno od ključnih pitanja izbora biće migracija.
Švedska je nakon migrantske krize 2015. godine značajno pooštrila politiku prema azilu, boravištu i državljanstvu, a Švedske demokrate traže dodatno ograničavanje useljavanja.
Među najvažnijim temama su i kriminal i bezbednost, posebno obračun sa organizovanim kriminalnim grupama i oružanim nasiljem. Desnica insistira na strožim kaznama i većim policijskim ovlašćenjima, dok levica stavlja naglasak na obrazovanje i socijalne službe.
Birači će odlučivati i o ekonomskim pitanjima, troškovima života, porezima, socijalnoj zaštiti i zdravstvenom sistemu.
Dok desni blok zagovara smanjenje poreza i podsticaje za zapošljavanje, levičarske stranke obećavaju veća ulaganja u zdravstvo, školstvo i javne usluge. Spoljna politika takođe je među važnim pitanjima.
Ruska invazija na Ukrajinu dovela je do istorijskog zaokreta u švedskoj bezbednosnoj politici i članstva zemlje u NATO-u 2024. godine.
U švedskoj politici postoji široka saglasnost o nastavku podrške Ukrajini, dok se rasprava uglavnom vodi o visini izdvajanja i ulozi Evrope u jačanju sopstvene odbrane.
Švedski politički sistem tradicionalno počiva na koalicijama, kompromisima i manjinskim vladama, pa pobeda jednog bloka ne mora automatski da znači i formiranje stabilne vlade.
Zbog toga bi rezultat manjih stranaka mogao da bude presudan za sastavljanje nove vladajuće većine.
UDARNA VEST. RS (Telegraf.rs/Tanjug)
