Šumski i požari na otvorenom prostoru ovog leta ostavili su za sobom ogromne površine uništene vegetacije. Vatra je progutala travu, nisko rastinje, šume i poljoprivredne površine, a na mnogim požarištima ostali su pepeo, garež i ogoljeno zemljište. Dok se vatrogasci bore sa poslednjim žarištima, opasnost ne prestaje gašenjem požara. Sa dolaskom jeseni i obilnijih padavina, na opožarenim terenima može se povećati rizik od erozije i bujičnih poplava.
Jedno od najvećih ovogodišnjih požarišta bilo je u Deliblatskoj peščari. Vatra je zahvatila velike površine, a požar je danima bilo teško držati pod kontrolom zbog visokih temperatura, suše i jakog vetra. Na pojedinim delovima ovog zaštićenog područja uništeni su šumska vegetacija, travnati pokrivač i druga staništa.
Na Stolovima kod Kraljeva požar je zahvatio velike površine mešovite šume i niskog rastinja. Gašenje je dodatno otežavao nepristupačan i kamenit teren. Tamo gde je vegetacija nestala, zemljište će tokom narednih meseci biti izloženo snažnijem delovanju kiše i vetra.
Veliki požar pogodio je i područje Omiša u Hrvatskoj. Vatra je zahvatila borovu šumu i poljoprivredne površine, a požar je ostavio ozbiljne posledice po prirodu i lokalno stanovništvo.
Slična situacija zabeležena je i na drugim požarištima širom Srbije. Veliki broj požara tokom leta ostavio je iza sebe mozaik opožarenih površina koje će se sporo obnavljati.
Najveći problem koji sada dolazi sa jeseni jeste voda. Vegetacija svojim korenjem učvršćuje zemljište i usporava oticanje padavina. Kada je požar uništi, kišnica mnogo lakše prelazi preko površine i odnosi sloj zemlje, pepeo i sitan materijal. Na strmim terenima takvo spiranje može brzo da preraste u bujični tok.
Zbog toga se posledice velikih požara ne završavaju onda kada poslednji plamen bude ugašen. Tek tada počinje dug proces obnove prirode. Ako tokom jeseni dođe do obilnih i kratkotrajnih pljuskova, posebno na padinama i u područjima sa teško oštećenom vegetacijom, postoji veći rizik od erozije, bujica i nanosa koji mogu ugroziti puteve, kuće i poljoprivredne površine.
Zato će nakon ovogodišnjih požara biti važno pratiti stanje zemljišta i vodotokova, posebno u područjima gde je vatra uništila velike površine vegetacije. Prirodi će biti potrebne godine da se potpuno oporavi, a čoveku ostaje zadatak da u međuvremenu smanji rizik od novih katastrofa.
Požar se može ugasiti za nekoliko sati ili dana, ali njegove posledice mogu trajati mesecima i godinama. Ono što je ovog leta progutala vatra, na jesen može postati problem za vodu i zemljište.
Podsetimo, u avgustu 2021. veliki šumski požari opustošili su severni deo Evije u Grčkoj i uništili ogromne površine šuma i druge vegetacije. Samo nekoliko nedelja kasnije, 10. oktobra 2021., snažna oluja donela je obilne padavine i bujične poplave. Voda je prodrla u kuće, oštetila i odnela delove puteva, a stanovništvo je na pojedinim mestima moralo da bude evakuisano.
Još užasniji primer je centralna Grčka 2023. godine. Posle velikih požara tokom leta, početkom septembra je oluja Danijel donela ekstremne padavine. Poplave su pogodile područje Volosa i Tesalije, a kasnije je i oluja Elias, 26–28. septembra, ponovo izazvala velike poplave. Stručnjaci i vlasti su tada ukazivali da su posledice poplava bile pogoršane prethodnim požarima, gubitkom vegetacije i rastresitim zemljištem.
UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs)
