Međunarodni monetarni fond predviđa da bi infalcija u Srbiji mogla biti niža od očekivane u 2026. godini, a evo šta o tome kažu u NBS
Međunarodni monetarni fond je u aprilskom izdanju Svetskih ekonomskih izgleda (IMF World Economic Outlook) objavio najnovije makroekonomske projekcije za svetsku privredu, ali i za sve zemlje pojedinačno.
U Narodnoj banci Srbije za Kurir kažu da je važno istaći da su projekcije MMF-a rađene u uslovima izrazite globalne neizvesnosti izazvane konfliktom na Bliskom istoku i da zbog toga projekcije date za svaku zemlju ponaosob ovoga puta ne predstavljaju centralnu projekciju, tj. najverovatniji scenario.
– Umesto toga, projekcije su zasnovane na tzv. referentnom scenariju, koji uključuje set tehničkih pretpostavki zasnovanih na informacijama o kretanju fjučersa primarnih proizvoda zaključno sa 10. martom. Sve navedeno je objašnjeno i u saopštenju predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji gde se ističe da su nakon zaključenja MMF-ovih projekcija svetske cene energenata znatno oscilirale, kao i da je Vlada Republike Srbije preduzela mere za ublažavanje efekata rasta cena naftnih derivata, pre svega smanjenjem akciza. Pored toga, konstatuje se da je inflacija nakon prestanka važenja uredbe o ograničenju marži zabeležila niži rast nego što je MMF očekivao i da bi inflacija mogla da bude niža u ovoj godini nego što je projektovano u referentnom scenariju. Takođe, istaknuto je da misija MMF od 23. aprila dolazi u redovnu posetu Srbiji povodom treće revizije aranžmana iz predostrožnosti, tokom koje će se procenjivati tekuća makroekonomska kretanja, a nakon koje će biti objavljene nove projekcije za Srbiju – kažu u NBS.
U centralnoj banci napominju da je važno da MMF razmatra mogućnost revidiranja naniže svoje projekcije inflacije za Srbiju, jer ukazuje da inflatorni pritisci nisu izraženi u tolikoj meri koliko je to delovalo na početku sukoba na Bliskom istoku, zahvaljujući između ostalog i merama koje je naša država preduzela da ublaži efekte viših cena energenata na stanovništvo i privredu.
– Konkretno, niže cene naftnih derivata na domaćem tržištu u odnosu na one koje bi se slobodno formirale prateći kretanja cene nafte na svetskom tržištu, omogućavaju niže troškove poslovanja za kompanije i manje opterećenje na kućni budžet stanovništva, ostavljajući time prostor da ne smanjuju investicije i potrošnju i time deluju na usporavanje privrednog rasta – zaključuju u NBS.
UDARNA VEST. RS (Kurir)
