Uroš Blažić (22) iz Mladenovca, koji je treći put zaredom napravio skandal u zatvoru gde se nalazi od maja 2023. zbog masakra u Duboni i Malom Orašju gde je ubio devet, a teško ranio 12 ljudi, pred sudom se izjasnio i o krivici koja mu se stavlja na teret. Blažić je još u avgustu prošle godine naveo da je kriv za zločin u kom je hladnokrvo ubio svoje vršnjake i to bez ikakvog razloga.
Uroš Blažić se, podsetimo, sukobio sa jednim pritvorenikom s kojim deli sobu u Okružnom zatvoru u Smederevu koji se nalazi u sklopu zgrade suda. Kako su nam potvrdili u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, između zatvorenika došlo je do verbalnog i fizikog sukoba, ali su stražari odmah sprečili dalji sukob i oba lica su prvo poslata na lekarski pregled, a potom su premešteni u različite sobe što je deo redovne procedure. Viši sud u Smederevu obavešten je o svemu i doneće odluke o disciplinskim merama prema pritvorenicima.
Uroš Blažić, kako smo već pomenuli na suđenju pred Višim sudom u Smederevu, koji se iz bezbednosnih razloga održavao u zgradi Specijalnog suda u Beogradu, u avgustu 2024. izjasnio se da je kriv za krivično delo koje je počinio, ali da ne želi da priča o krvoproliću koji je počinio.
– Kriv sam i biću kažnjen zbog toga. Tražim da mi dosudite najveću moguću kaznu za ono što sam uradio. Priznajem delo, ali ne želim da pričam o toj noći kada sam ubio te ljude – rekao je Uroš Blažić, a potom počeo da objašnjava kada je počeo da se naoružava.
– Znam da sve ovo što ću sada izjaviti izazvati još veći gnev javnosti, ali moram da kažem. Napisao sam ovo jutros i želim da kažem kako je bilo. Moja ljubav prema oružju javila se 2020. Molio sam oca da mi prepiše kuću, želeo sam da se osamostalim. A oružje sam kupio u Beogradu, hteo sam legalno da imam oružje kako bih se zaštitio. Znao sam u naselju gde sam se preselio u Šepšinu, da se svašta dešava u okolini jer je to vikend-naselje i često se okupljaju pijani. Takođe, hteo sam da se obezbedim, jer sam se plašio, u kući je bilo dosta alata, keramike i nisam želeo da ostanem bez toga. Moja želja da se osamostalim bila je velika – rekao je okrivljeni Uroš i dodao:
– Kupio sam prvi pištolj koji me je koštao 100.000 dinara, ali je bio loš, izgoreo sam sebi ruku od baruta, ali sam ga ostavio kao uspomenu. Zatim sam na internetu gledao kakav pištolj bih kupio sebi, nikome o tome nisam pričao. Nekoliko ponuda mi je propalo, a onda sam na internetu video automatsku pušku koju sam kupio krajem 2020. godine. Ubrzo sam upao u taj začarani krug u kom sam se naoružavao. Ne znam šta mi je bilo u glavi da kupujem oružje, šta mi je bilo u mozgu tada ne znam. Kada sam počeo sve više da kupujem oružje, osećao sam neki nenormalni strah, ali nekako nije bilo nazad. Nisam mogao nazad.
Uroš Blažić se potom osvrnuo i na navode da je od taksite pokušao da ukrade novac. Podsetimo, nakon masakra koji je počinio kolima se odvezao do naplatne rampe Mali Požarevac gde je nasilno ušao u taksi vozilo u kom je bila mušterija. Tada je Uroš Blažić uz pretnje smrću dozvolio da se putnica odveze do adrese gde je krenula, a on je zahtevao od taksiste da ga odveze do sela nadomak Kragujevca gde je ujutru i uhapšen u kokošinjcu svog ujaka Gorana Golubovića. Kako je putnica iz taksi vozila Jelena Ajdinović opisala dramu u kojoj se našla na zadnjem sedištu sa ubicom možete pročitati OVDE.
– Ispao sam ubica, ne želim da se vraćam na to veče. Hoću da kažem što se tiče optužnice, nisam hteo da mi taksista da 2,3 hiljade dinara da preživim, nije mi bilo stalo do razbojništva. Ne želim da ispadnem razbojnik, nisam klošar da kradem taksistu. Hteo sam da budem domaćin, da završim Vojnu akademiju, ali nije mi se dalo. To me je pogodilo i ispalo je nekako kao da sam odbačen od društva. Svako delo koje mi se stavlja na teret koje sam uradio pre ovog 4. maja 2023. nije bilo neko strašno, iako kada se izgovori deluje strašno. Opravdanja nema za zločin te večeri, ali ima uzroka koji su doveli do toga. Pre Nove godine počeo sam da koristim steroide, šta će meni seljaku, detetu to, ali ajde uvek sam u nekom grču pa sam sa drugarom to počeo da uzimam. Posle Nove godine sam, tačnije 21. januara otišao u Nemačku gde sam otišao da zaradim za život. Vratio sam se krajem aprila, 15 dana pre zločina. Kada sam se vratio nisam se osećao dobro, osećao sam da me mrze meštani – rekao je tada za sudskom govornicom Blažić i dodao:
– Osećam se loše. Kada sam čitao optužnicu nije mi bilo dobro i osećam se loše i za jednu njihovu ranu, a kamoli sve ovo što sam im uradio. Ne mogu da vratim vreme i ono što sam uradio svojim vršnjacima. Surova sudbina.
Okrivljeni je naveo da je kobne večeri neposredno pre zločina došlo do Vocap prepiske sa Viktorom Đorđevićem, ranije Nikola Đorđević inače, rijaliti zvezdom i bivšim dečkom pevačice Sanje Vučić s kojim je bio prijatelj. Prepiska se našla u optužnici Višeg javnog tužilaštva u Smederevu kao jedan od ključnih dokaza.
Uroš Blažić je tokom svedočenja članova ožalošćenih porodica bio pretežno hladnokrvan, a ostao je bez emocija i onda kada su ga vređali brojnim uvredama. Međutim, pobesneo je ubica kada je svedočila veštaka dr Marija Panić, koja je u Specijalnoj zatvorskoj bolnici sa svojim kolegama obavila psihijatrijsko veštačenje okrivljenog i to nakon što je iznela zaključak komisije „da je Uroš Blažić bio svestan kada je počinio krivično delo. Prosto je nemoguće da je zločin počinjen u afektu, jer osoba koja u afektu počini ubistvo ne može da smisli, potom odlučno i precizno gađa i ubija žrtve“. Tada se za reč javio Blažić i skandaloznim ponašenjem uputio neprimerene reči, a o tome možete detaljnije pročitati OVDE.
Na završnim rečima Uroš Blažić rekao je „da sudija treba da donese pravednu odluku i da ga treba streljati, ali da budu blagi prema njegovom ocu Radiši jer on ništa nije kriv.“
– Kriv sam samo ja, mene streljajte, ubijte me, ja sam mrtav čovek, a za mog oca molim milost! On je odlikovani oficir Vojske Srbije, budite blagi prema njemu. Ovo što se dogodilo zaslužuje najveću osudu. Slažem se s tim. Nema iskupljenja za ove moje grehe. Da mogu da okajem grehe bilo bi dobro. Nisam mogao da dignem ruku na sebe nakon zločina, jer sam kukavica ili možda zato što sam vernik – rekao je u završnim rečima Uroš Blažić i dodao:
– Krivo mi je što je ovaj naš zakon takav i što ne mogu da budem strože kažnjen. Neću da se pravdam, ali ne znam zašto sam to uradio. Žao mi je što ne živimo u starijem vremenu, pa da me streljaju. Okrenuo bih se ćutke ka tom zidu, verujte, ne bih ni A rekao. Znam šta me čeka i u zatvoru i kada izađem. Svestan sam da sam mrtav. Ubijte me, kriv sam! Svestan sam da meni nema života. Izražavam još jednom saučešćem. „Izvinite“ ne postoji, jer to više ništa ne znači.
Motiv nije otkriven
Izvadite mi oko, odsecite mi levu ruku…
Uroš Blažić istakao je da motiv za masovno ubistvo koje je počinio 4. maja 2023. godine u selima Dubona i Malo Orašje ne postoji.
– Ne želim da se stekne utisak da sam bezobrazan i nikakav. Kriv sam za zločin koji sam počinio. To vam kažem iz srca i dubine duše. Svi ste ovde pričali o meni, ko sam i kakav sam. Meni je žao što sam ubio te mlade ljude pred kojima je bio život i budućnost. Motiva za ovaj zločin nema. Nema ga! Ceo žiovt sam glumio i pravio žrtvu od sebe. Pravio sam žrtvu da me niko ne voli, da uprkos svima koji su me voleli i davali mi podršku kroz život ja sam je odbijao. Glumio sam žrtvu. Svestan sam da sam pogrešio i to sad ne mogu da promenim. Evo, moja sudbina je sada u vašim rukama. Najviše na svetu bih želeo da mogu mi izvade oko i daju ga Anđeli, levu ruku da mi iseku i daju Nevini, da mi izvade kičmenu moždinu i daju Jovici da može da živi – rekao je Blažić nakon čega je u sudnici nastao haos.
– Evo, dajte meni, ja ću da ga sečem! A šta ceš da daš mrtvima? Onima koje si ubio? Sram te bilo, ubico jedan! – uzvikivali su roditelji ubijenih.
Nakon ovog smederevski sud je doneo prvostepenu odluku kojom se Uroš i Radiša Blažić osuđuju na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.
UDARNA VEST. RS (Kurir)
