U Iranu se sutra održava drugi krug predsedničkih izbora na kojima će se suočiti ultradesničarski kandidat i reformista, u trenutku velikih ekonomskih, društvenih i geopolitičkih izazova sa kojima se suočava zemlja.
U drugom krugu će 61 milion iranskih birača moći da da svoj glas, nakon što nijedan predsednički kandidat nije uspeo da dobije većinu u prvoj rundi 28. juna, na vanrednim parlamentarnim izborima raspisanim nakon smrti iranskog predsednika Ibrahima Raisija u nesreći helikoptera u maju, piše CNBC.
Usled rekordno male izlaznosti u prvom krugu izbora u petak – oko 40 odsto, što je najniži nivo na predsedničkim izborima za 45 godina postojanja islamske republike – dva dramatično različita kandidata su ušla u drugi krug.
Pezeškijan je favorit
Tada je reformistički kandidat Masud Pezeškijan dobio 10,4 miliona glasova od ukupno 24,5 miliona, dok se tvrdolinijaš Saed Džalili, nekadašnji glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja, našao iza njega sa 9,4 miliona glasova.
Druga dva kandidata u prvom krugu – predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf i šiitski sveštenik Mostafa Purmohamadi – dobili su 3,3 miliona odnosno 206.000 glasova. Druga dva kandidata od šest odobrenih napustilo je trku u četvrtak.
Svi kandidati se vide kao duboko konzervativni i antizapadni – sem Pezeškijana, piše CNBC.
Ko su Džalili i Pezeškijan?
Džalili (58) trenutno služi kao predstavnik iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneja u Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost, tvrdokornom desnom krilu režima i najvišem bezbednosnom telu. Za sobom ima više neuspelih pokušaja da se kandiduje za funkciju.
Pezeškijan (69), s druge strane, je do sada najumereniji od svih iranskih predsedničkih kandidata. Služio je kao ministar zdravlja u administraciji poslednjeg reformističkog predsednika Mohameda Hatamija 1997-2005. Poslanik je od 2008. On želi da olabavi društvene restrikcije poput strogog zakona o hidžabu i poboljša odnose sa Zapadom, te potencijalno ponovo započne nuklearne pregovore sa svetskim silama.
Izbori u trenutku krize u zemlji
Izbori dolaze u teškom trenutku za zemlju od 88 miliona stanovnika, a izlaznost je do sada bila mala. Iranci će izaći na izbore u pozadini narušene ekonomije, široko rasprostranjenog narodnog nezadovoljstva i oštrog obračuna protiv neslaganja.
Iran se takođe suočava sa visokom inflacijom, teškim zapadnim sankcijama, rastućim tenzijama sa SAD, pojačanim iranskim nuklearnim obogaćivanjem i ratom Izraela i Hamasa, piše CNBC.
UDARNA VEST.rs (Blic)
