Elita, osam najboljih, košarka i strast. Ove sezone Evroliga i ljubitelji igre pod obručima imaju priliku da se još jednom uvere da se najlepša košarka igra u Srbiji. I tu nema dileme. A ukoliko želiš da budeš najbolji, moraš sa najboljima da stojiš rame uz rame, a onda i da polako ispružiš nogu i zakoračiš ispred.
Košarkaški klub Partizan je to već uradio. Plasmanom u plej-of najelitnijeg evropskog košarkaškog takmičenja cilj je delimično ostvaren, ali crno-bela „mašinerija“ tu očigledno ne planira da stane. Niko, pa ni „kraljevi“ ne uspevaju da obuzdaju „Parni valjak“ koji melje sve pred sobom!
Usred Madrida ispisale su se prve dve stranice istorije, a izabranici Željka Obradovića približili su se na samo jedan korak od sna – plasmana na Fajnal for i borbe da se krov Evrope ponovo oboji u crno-belo, kao što je to bio slučaj pre 31.godinu. Tada je glavni „slikar“ bio Željko Obradović, najtrofejniji evropski trener koji od 2021. Ponovo krasi klupu svog voljenog beogradskog kluba.
Te 1992. godine Partizan se Saletovom trojkom vinuo u evropska nebesa, a sa te visine, šta god da se kasnije izdešavalo i šta god ljudi mislili, nikada nije pao. Ove sezone se vratio u elitu i svima koji su pričali da je to „nezasluženo“ zapušio usta formom i najboljom košarkom u Evropi. Bivši košarkaš crno-belih i član „zlatne generacije“ najvećeg uspeha Partizana Nikola Lončar za Sportal je komentarisao aktuelna dešavanja u Evropi na košarkaškom planu, a prisetio se i perioda kada je zajedno sa ostalim saigračima i trenerom Željkom Obradovićem slavio trojku Saše Obradovića za trofej u Istanbulu.
Košarkaši Partizana demonstrirali su silu u doigravanju protiv Real Madrida. „Kraljevski“ klub ostao je potpuno „zakopan“ usred Madrida gledajući najlepši ples Žocovih pulena. Prva utakmica bila je tesna, što se prema rečima Nikole Lončara moglo i očekivati.
„Nije moglo drugačije da bude. Jednostavno su i jedni i drugi bili u velikom fokusu. Mnogo toga je bilo u igri. Znamo koliko je bitna prva utakmica i da pobednik iz prve u velikom broju slučajeva osvaja seriju. Ovaj meč je posebno bitan za Partizan koji je ostvario brejk. Utakmica je bila odlična, i za jedne i za druge. Partizan je imao i uspona i padova, ali je opet igrao najbolju košarku onda kada je to najvažnije i to je ono što je najbitnije u čitavom plej-ofu“, rekao je nekadašnji košarkaš crno-belih.
Ipak, ono što će sigurno ostati zauvek urezano u srcu svakog navijača jeste sam finiš kada je Kevin Panter, postigao trojku na 0,4 sekunde pre poslednje sirene i doneo pobedu svom timu. „Grobari“ će se složiti – kao da smo na trenutak videli Kecmana, 0,6 sekundi i trojku protiv Cibone u Zagrebu na isti dan 2010. godine. Postavilo se pitanje – da li je to sve bilo u režiji Žoca ili Kevina?
„Mislim da je ono bio Panterov izbor. Jedini izbor Željka tu je da se ne ostavi prostora Realu za napad. Odluka je na igraču da li će da šutne za dva ili za tri. Obradović je rekao da se igra za njega, videlo se to. Tražio je promenu igrača, da ostane sa visokim, na kraju je ostao sa Jabuselom što su i hteli i rešio je to na svoj način“, izneo je Nikola Lončar svoje mišljenje za Sportal.
Da je klasa večna iznova i iznova nam potvrđuje najbolji trener u Evropi – Željko Obradović. Pre serije sa Realom, u doigravanju je imao skor 20:1, od toga 6:0 u direktnim okršajima sa Realom. Ali, kako je istakao Lončar koji je i sam 1995/96. nastupao za „kraljeve“, „rekordi su tu da bi se rušili“.
„Statistika je uvek tu, ali statistika i rekordi su tu da bi se rušili. Partizan je odradio odličan posao i ne vidim razloga da Željko izgubi sada neku utakmicu. U ovom slučaju se računa na prolaz“, jasan je bio Lončar.
Možda u sportu ne treba gledati rekorde, ali iskustvo je definitivno nešto što pravi razliku, pogotovo u nokaut fazi bilo kog takmičenja. Ovoga puta trener Reala Ćus Mateo je neko ko ispašta, a Žocovi „kečevi u rukavu“ nešto što ide u prilog Partizanu. Videli smo to u prvoj utakmici kada je Željko pokazao koliko obraća pažnju na detalje i poznaje svakog igrača, te sudijama skrenuo pažnju na Džanan Musu koji u momentima kada se meč „lomi“ ima naviku da simulira faul. To je upravo uradio protiv Partizana i zaradio ličnu grešku.
„Definitivno je da Ćus Mateu nedostaje iskustva da bi izašao na crtu Željku Obradoviću. Evidentno je da je Musa na ivici foliranja faulova. Ukoliko poznajete Musu odmalena, to je tako. On je to izbacio kada je igrao u NBA jer je video da tamo to ne prolazi, a onda se vratio u Evropu i primetio da mu se to toleriše. Međutim, pravila su se i u Evropi promenila, napravio je kardinalnu grešku, treba da zna da je kriterijum takav i da ne može to da radi. Ali, igrače najbolje poznaju njihovi treneri. Musu više zna Mateo, nego Žoc, i mislim da to nije bilo u pripremi utakmice, nego da je prosto on želeo da iskoristi svoje ime i ime Real Madrida. Panter je bio spreman na to, verovatno su ga upozorili“, objasnio je Lončar.
Ono što predstavlja glavni problem u redovima Real Madrida jesu povrede igrača. Najveće muke im zadaju pozicije centra. Valter Tavares povredu je doživeo još u prvom meču protiv Partizana, te nije izašao na parket ni u četvrtak, što je u startu ogroman deficit za “kraljeve”.
„To su fundamentalni problemi u Realu. Real ne liči na onu ekipu koja je imala tu projekciju od početka sezone. I to se vidi, imaju velikih problema u organizaciji igre. U trećoj i četvrtoj četvrtini prve utakmice videli smo da je Jabusele igrao na poziciji centra, mogu da igraju sa niskom postavom, bek je taj koji najviše problema zadaje Partizanu. Partizan ima oružja i može da odgovori na to i da spusti petorku bez problema. Real nema puno opcija“, naglasio je za Sportal Nikola Lončar.
Druga utakmica, po navodima bivšeg košarkaša, bila je ključna za Real. Ali, uprkos tome, Madriđani nisu mogli ni da priđu Partizanu. Žocovi puleni „počistili“ su parket Vizink centra, ali ono što je nažalost „kralo šou“ i bacilo senku na kvalitetnu košarku jesu incidenti na 100 sekundi pre kraja kada je izbila tuča na terenu u kojoj smo cidlei sve ono što ne priliči jednom gospodskom sportu i fer-pleju.
„Partizan je u obe utakmice potpuno nadigrao Real, i taktički i igrački. Oni nisu mogli da prihvate poraz, te smo svedočili onakvim nesportskim scenama. Žao mi je što je košarka možda pala u drugi plan i što se govori samo o ovim incidentima“, kratko je izneo svoj stav Nikola Lončar.
Nikola Lončar u dresu Partizana podigao je trofej prvaka Evrope 1992. godine, kada su crno-beli takođe bili pod palicom Željka Obradovića. To mu je bila prva godina u trenerskim vodama i odmah je bilo jasno da je pred njim blistava karijera. Lončar je za Sportal otkrio čega se kristalno seća iz te sezone, a prva uspomena je, naravno, Saletova trojka protiv Huventuda.
„Sva kristalna sećanja su vezana za F4 u Istanbulu i utakmicu, tačnije na trojku Saleta. Sezona je počela sa kvalifikacijama, korak po korak, kasnije nemogućnost igranja u Beogradu. S druge strane smo našli drugu kuću koja nas je prihvatila puna ljubavi i raširenih ruku – Fuenlabrada. Imali smo maksimalne uslove, bilo je nas 10 u timu plus dva trenera. Mala grupa, koja je rasla iz utakmice u utakmicu predvođena Saletom Đorđevićem i Predragom Danilovićem, uz ostale „strarije“ igrače, i mi mlađi koji smo gurali koliko smo mogli. To je priča sa hepi endom, san koji je trajao godinu dana uz sve te okolnosti koje su nas pratile, prepreke i nemogućnost igranja kod kuće. Porodice koje su u nekom ratnom ambijentu i atmosferi u kojoj nije bilo lako živeti. Mi smo igrali košarku i nismo patili, tada smo osvojili i prvenstvo i Kup, tripla kruna. Niko nije mislio da ćemo to da postignemo u Evroligi i mislim da je to jedan od najvećih sportskih uspeha u istoriji evropske košarke“, ponosno je istakao Lončar i dodao da se ne seća osećaja koji ga je preplavio u trenutku kada je shvatio da su se popeli na krov Evrope.
„Ne sećam se osećaja. Bio sam na klupi, video da je uvedena lopta, razočaran u trenutku kad su oni dali koš… Samo se sećam trojke, mnogo je ljudi bilo na klupi, neko je zaklonio pogled, ali sam video Sašu, njegove ruke i šut za tri poena, a posle znate. Slavlje“, istakao je Nikola za Sportal.
Na pitanje kakav je bio Žoc iz tog vremena, Lončar je kao iz topa odgovorio da se još iz igračkih dana znalo da će postati trener, ali da niko nije ni slutio da će da dogura do ovolikog broja titula.
„Imao sam priliku da igram sa Željkom u Partizanu nekih godinu i po pre nego što je on postao trener. U Partizan sam došao sa 17 godina. Sa 18 i 19 godina sam bio u prvom timu i bio Željkov saigrač. Mnogo sam naučio od njega, što kroz košarkaške savete, što kroz životne. Imali smo konekcije do 2000. godine, što kroz Partizan, što kroz Real Madrid i reprezentaciju. On je kasnije postao trener, svi smo to znali, i kao igrač je nastupao kao neko stariji i sa afinitetima da postane trener. Počeci su mu bili ozbiljni, ali niko nije mogao da zamisli da će biti ovako uspešan. Igračko isksutvo i životno je ono što ga krasi od smaog početka, bila je velika privilegija za njega da sarađuje sa profesorom Nikolićem, kasnije dobar izbor tima i saradnika… Eto, to je karijera Željka Obradovića koji je najbolji trener, ne samo u Evropi, već i jedan od najboljih na svetu“, istakao je bivši košarkaš.
Ono što izdvaja trenera Partizana od ostalih jeste poznavanje stila igre i adaptacija na promene u košarci koje su ogromne, iz godine u godinu.
„Nije mnogo stvari promenio kod sebe. Najuspešniji je po adaptaciji na stil košarke koji se igra u zadnjih 31 godinu otkako je trener. Uvek je bio na nivou i bio spreman na sve izazove. Nije promenio puno timova što je karakteristika velikih trenera, uvek je radio sa ozbiljnim ekipama i sa njima osvajao trofeje. Njegova glavna karakteristika je ta što mnogo dobro poznaje igru i igrači koji igraju za njega moraju isto to – da mnogo dobro poznaju igru. On će definitivno kad ode u penziju ostaviti bolju košarku nego što je zatekao pre 30 godina“, rekao je Lončar.
Mnogi ovu godinu i ovaj tim porede sa tom čuvenom 1992. i tadašnjim izabranicima Željka Obradovića. Ipak, po rečima Lončara, to je neuporedivo.
„Košarkaško znanje i inteligencija se nikad neće promeniti. Može da bude fizički napredak, spektakularna igra i svega toga, ali suština ostaje. Ali, upoređivati tim od 10, sa sadašnjim timovima od 16 do 20 igrača na klupi je nerealno. Vremena ne možemo tako da merimo. Evroliga se promenila. Da li Jokić da je bio u Megi u ovo vreme mogao da igra u NBA?“.
Ono što prema njegovim tvrdnjama jeste problem u Evroligi jeste nedostatak novih igrača i nizak nivo većine Amerikanaca koji su tu. Na komentare da „srpska košarka propada jer se dovode stranci“ istakao je da je to aktuelnost lige, kao i da je neophodno ako klub želi rezultate.
„U Partizanu najvažnije uloge jesu dodeljene strancima, a sporedne su podeljenje domačim igračima koji postaju sve važniji. Da se dele Oskari, naši bi dobili Oskare za najvažniju sporednu ulogu. Crvena zvezda, recimo, ima mnogo više domaćih igrača, ali nije prošla u plej-of. I to ne zbog njihovih nekvaliteta, nego zbog svega što ih je zadesilo – Kampaco nije igrao dva meseca, izgubljene četiri utakmice i prosuta prednost itd. Stranci u ekipi su aktuelnost evropske košarke i oko 60% Evrolige čine američki igrači. To je što je, najkvalitetniji srpski košarkaši su tamo gde treba da budu. Košarkaški klubovi i košarka u Srbiji generalno treba da odluči – da li su za rezultat ili za razvijanje mladih košarkaša. Sigurno je da će reći rezultat jer tu leži preživljavanje i egzistencija klubova. Partizan da ima manje stranaca trenutno, kuburio bi sa Top 8. Jednostavno takva je bila odluka kluba. A što se tiče reprezentacije – treba posvetiti pažnju mlađim igračima, ali i manjim sredinama gde oni nemaju uslpove da se razvijaju na pravi način“, obrazložio je za Sportal Nikola Lončar.
Partizan ove sezone ima priliku da postigne neverovatan klupski uspeh, što je plasmanom u doigravanje delimično i ostvario. Sada protiv Reala vodi 2:0 i na korak je od F4, koji bi već u utorak mogao da obezbedi u Beogradu. „Kraljeve“ čeka „pakao“ u Areni koja će biti ispunjena do poslednjeg mesta s nadom da će svoje miljenike navijanjem pogurati do Kaunasa što, kako je rekao Nikola, uopšte nije nemoguće.
„Partizan ima ogromne šanse da prolazak na F4 obezbedi u Beogradu. Ekipa je spremna i fizički, mentalno i taktički u svakom pogledu. Igrači su svesni prilike, stručni štab radi sjajan posao. Detalji fale do nekog maksimuma u igri Partizana, a njih daju igrači. U poslednja četiri meseca je i te kako konkurentan i svi sa velikim poštovanjem pristupaju utakmicama protiv njih. A tek će, ukoliko odu na Fajnal for gde su sve karte na stolu. Tu nema mesta za favorizovanje“, jasan je bio Nikola.
Iako još uvek ništa nije gotovo, „Parni valjak“ je u ozbiljnoj rezultatskoj i psihološkoj prednosti koja mu daje vetar u leđa da hrabro hrli ka polufinalu, a bivši košarkaš Nikola Lončar naglasio je da ovakav tim može sve.
„Ovo je najkrupniji korak ka F4. Partizan je sve bolji i sve jači i može sve ako se sklope dobra igra, zdravi igrači i odlična priprema, u šta ne sumnjam. Nema više tajni, Partizan je otvorena ekipa koja sve zna, poštuje stil igre, ima dosta oružja i dosta igrača koji mogu možda i više da daju, ali mislim da su dosad dali i više nego što se to očekivalo. Voleo bih da Partizan osvoji Evroligu. Ako ne ove sezone, onda neke naredne, da neki drugi momci pričaju o uspehu Partizana – da se još jednom osvojila Evroliga. Želim da se ponovi taj uspeh i da ne živimo od nečega što je bilo pre 31 godinu“, zaključio je Nikola Lončar u razgovoru za Sportal.
Istoriju pišu pobednici, a Partizan će priliku za to imati već u utorak kada se od 20 sati i 30 minuta po treći put u plej-of seriji najelitnijeg takmičenja na Starom kontinentu sastaje sa Real Madridom, a gledajući trenutno stanje svi ćemo se složiti – ovakvom Partizanu samo je nebo granica!
UDARNA VEST.rs
