U većina domaćinstava u Srbiji za Uskrs se farbaju jaja. Kako kaže etnolog Vesna Marjanović, farbanje jaja nekada se smatralo svetim činom, a prvo jaje koje se ofarba, bilo je i ostalo važno za kuću.
Da, običaj nalaže da farbamo čuvarkuću, ali crveno farbano jaje koje će čuvati dom do narednog Uskrsa ne zove se isto u svim krajevima Srbije.
Čuvarkućino ime i značenje
Prvo obojeno jaje u srpskom narodu naziva se:
- čuvar, čuvara, čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina)
- krstaš (Peć)
- strašnik (Prizren)
- izmamak (okolina Leskovca)
- čoban (Čajnič)
Jaje se čuva često pored slavske ikone do narednog Uskrsa. Ostalim jajima se na praznik tucaju. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.
Da bi se jaje ukrasilo, kako kaže, potrebni su veliko strpljenje i precizna ruka. Šaranje jaja se, kao što smo rekli, smatralo svetim činom, posebno što se to činilo pčelinjim voskomj koji je u narodu tretiran „svetim i čistim“.
Od starine se govorilo da srpske žene umeju lepo da šaraju jaja, tako da su neka ukrašena jaja prava umetnička dela, piše Kurir. Obično su jaja ukrašavale žene koje umeju lepo da vezu jer samo šaranje i podseća na lepotu veza s ovih prostora.
Ornamenti na jajima bili su geometrijski, zoomorfni (pile, zec), antropomorfni (stilizacija ljudske figure), vegetabilni. Različiti solarni simboli poput krugova, zvezda, krstova, svastke ili beskonačne linije u suštini su rudimenti znakova iz brojnih, drevnih rituala. Pored kružnih motiva, simbola sunca, često se na jajima pojavljivao i simbol drveta života.
UDARNA VEST.rs
