Moždani udar kosi mlade u Srbiji, a najmlađa pacijentkinja koja se jedva oporavila imala je svega 19 godina, upozoravaju lekari!
Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji svake godine više od 25.000 ljudi doživi moždani udar. Koliko je situacija alarmantna, pokazuje i to što na svakih 20 minuta jedna osoba doživi šlog, a na svakih 60 neko umre od nastalih neuroloških posledica.
Kao glavne razloge koji dovode do opake bolesti lekari navode nezdrav način života, stres, nedovoljno sna, gojaznost, manjak fizičke aktivnosti, pušenje, ali i postkovid sindrom!
Brojke:
25.000 ljudi godišnje doživi šlogna svakih 20 minuta neko doživi moždani udarna svakih 60 minuta neko izgubi bitku sa bolešću
Poražavajuća statistika
Kardiolog i specijalista za prevenciju, dijagnostiku i lečenje moždanog udara i njegovih posledica dr Dejan Munjiza upozorava da se iz godine u godinu spušta granica za doživljavanje šloga.
Bilo nekad
Do pre 20 godina faktori rizika za dobijanje šloga bile su pre svega godine, iznad 65
Dejan Munjiza
– Upotreba narkotika, nedostatak sna i svakodnevno korišćenje digitalnih uređaja po nekoliko sati uznemiravaju organizam i pojačavaju faktore rizika za dobijanje moždanog udara. Mladi ljudi u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim izloženi su stresnom načinu života, koji povećava rizik od udara. Do pre 20 godina faktori rizika za dobijanje šloga bile su pre svega godine, iznad 65, danas je nažalost ta granica pomerana ka sve mlađoj populaciji. Zato ne čudi što je naša najmlađa pacijentkinja sa moždanim udarom imala samo 19 godina, što nas veoma zabrinjava – navodi dr Munjiza i dodaje:
– Pored loših životnih navika, korona je znatno doprinela porastu broja moždanih udara. Virus korone dovodi do zgrušavanja krvi i stvaranja tromba, nakon čega može da dođe do šloga. I svaki drugi virus koji napadne organizam donosi rizik da se doživi moždani udar. Od virusa stradaju srce i krvni sudovi, jer je šlog zapravo bolest srca i krvnih sudova, a ne bolest mozga. Mozak je samo kolateralna šteta. Zato je važno da ljudi žive što urednije, spavaju dovoljno, hrane se zdravije, a stres da svedu na minimum.
Prevencija je spas
Na pitanje koji su najbolji saveti i kako uopšte sprečiti razvijanje moždanog udara načelnik Dnevne bolnice Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije dr Aleksandar Ristić odgovara:
– Pre svega prevencija! I zato, ukoliko imate visok pritisak, mora se lečiti kod lekara opšte prakse, ukoliko imate šećer, a to je gornja granica preko pet vrednosti, morate ga lečiti, ne postoji granični šećer. Takođe, važno je smanjiti unos masnoće u organizmu, prekinuti pušenje i šetati tri do četiri kilometara dnevno!
Direktorka Specijalne bolnice „Sveti Sava“, neurolog dr Marjana Vukićević napominje da simptome ne treba ignorisati jer mogu biti najava za razvijanje moždanog udara.
– Simptomi šloga često nastanu odjednom, retko kada idu postepeno. Uglavnom se pojave kao grom iz vedra neba. Kod pacijenta sa moždanim udarom najpre se javlja izmena govora ili izgovaranje nerazumljivih reči, otežan govor, slabost ruku i nogu, ili trnjenje, kao i jaka glavobolja. Ti simptomi mogu biti prolaznog karaktera od nekoliko minuta, pa ljudi ne misle da je nešto ozbiljno i ne pridaju tome značaj. Međutim, upravo ovakvi simptomi su ozbiljno upozorenje, odnosno prolazna ishemijska reakcija koja „najavljuje“ da može nastati šlog – objašnjava dr Vukićević.
Simptomi šloga često nastanu odjednom, retko kada idu postepeno
Marjana Vukićević
Kriva i korona
Da su posledice koronavirusa jedan od vodećih faktora rizika za razvijanja šloga, napominje i neurolog doc. dr Smiljana Kostić.
– Moždani udar se javljao i kod mladih osoba koje nemaju uobičajene faktore rizika, i kod kojih se ne očekuje. Ali ukoliko je bila teža kovid infekcija, onda je i veći rizik. To pokazuju i podaci iz protekle godine: veći broj mladih kao posledicu postkovida preležao je i jači ili slabiji moždani udar – rekla je doktorka.
Simptomi bolesti
* oduzetost polovine tela
(lica, ruke i noge)
* problemi sa vidom
* smetnje u govoru
* zbunjenost
* jaka glavobolja
Uzroci moždanog udara:
* visok pritisak
* povišen holesterol
* oboljenja srca i krvnih sudova
* stres
* loša ishrana
* gojaznost, pušenje i alkohol
* slaba fizička aktivnost
UDARNA VEST.rs
