Rusija po ugledu na Ameriku namerava da zabrani rad Međunarodnog krivičnog suda na svojoj teritoriji.
Reagovanje iz Moskve usledilo nakon što je haški sud izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina zbog ratnih zločina u Ukrajini
Nešto više od nedelju dana nakon što je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina iz Moskve dolazi predlog da se rad ovom sudu u potpunosti zabrani na teritoriji Ruske Federacije! Predlog je došao od Vjačeslava Volodina, predsednika Donjeg doma ruskog parlamenta Dume, bliskog saradnika ruskog predsednika.
Izmene zakona
Volodin je poručio da bi rusko zakonodavstvo trebalo da bude izmenjeno kako bi se zabranila svaka aktivnost Međunarodnog krivičnog suda u Rusiji, kao i da se kazne oni koji ovom sudu pružaju pomoć i podršku.
– Neophodno je razraditi amandmane na zakone kojima bi se zabranilo bilo kakvo delovanje Međunarodnog krivičnog suda na teritoriji naše države – naveo je Volodin u poruci na Telegramu. On je istakao da bi trebalo da se reaguje poput Sjedinjenih Država, koje su usvojile zakone koji sprečavaju da se njihovim državljanima ikad sudi pred haškim sudom i da bi Rusija trebalo da postupi na isti način.
– Bilo kakva pomoć ili podrška za Međunarodni krivični sud unutar Rusije trebalo bi da bude kažnjiva prema zakonu – naveo je Volodin. Podsećamo, sud, čije je sedište u Hagu, izdao je nalog za hapšenje, kojim se Putin optužuje za ratni zločin zbog nezakonite deportacije više stotina dece iz Ukrajine. Sud je naveo da postoji osnovana sumnja da Putin snosi individualnu krivičnu odgovornost.
Rimski statut o priznavanju Međunarodnog krivičnog suda potpisale su 123 države, ali ne i tri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN(Rusija, Kina i SAD), kao i neke od najuticajnijih svetskih država, među kojima su Indija, Izrael, Pakistan, Saudijska Arabija, Turska, Katar, Indonezija, Malezija…
Beznačajna odluka
Zvanični Kremlj je u prvom reagovanju na izdavanje naloga za Putinovo hapšenje poručio da se radi o nečuveno pristrasnoj odluci, ali potpuno beznačajnoj što se tiče Rusije. Ruski zvaničnici poriču da su počinjeni ratni zločini u Ukrajini i tvrde da je Zapad ignorisao ratne zločine ukrajinske strane.
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev u jednom od svojih oštrih nastupa na Telegramu naveo je da će Rusija bilo kakav pokušaj da se uhapsi Putin tretirati kao objavu rata protiv najveće nuklearne sile na svetu.
Pojedini ruski mediji naveli su i da je podizanje optužnice protiv Putina pokušaj da se on diskvalifikuje kao pregovarač u budućim mirovnim pregovorima, do kojih, po svemu sudeći, neće skoro doći. antrfile Optužbe UN
Obe strane streljale zarobljenike UN su optužile obe strane – rusku i ukrajinsku – za streljanje nekoliko desetina zarobljenika tokom sukoba u Ukrajini.
– Krajnje smo zabrinuti zbog streljanja 25 ruskih ratnih zarobljenika i civila van borbe i 15 ukrajinskih ratnih zarobljenika – rekla je Matilda Bogner, čelnica misije UN za praćenje ljudskih prava u Ukrajini. Ukrajina i Rusija se međusobno optužuju za loše postupanje sa zarobljenicima.
U izveštaju UN se navodi da je 11 od 15 streljanja ukrajinskih zarobljenika izvršila ruska plaćenička grupa Vagner. antrfile Džozef Bajden tvrdi Kina zasad nije isporučila oružje Rusiji Predsednik SAD Džo Bajden izjavio je da Kina za sada nije slala oružje Rusiji, reagujući na strahovanja zapadnih zemalja s tim u vezi. – Sada su već tri meseca kako slušam da će Kina isporučiti znatnu količinu oružja Rusiji…
To ne znači da oni to neće uraditi, ali još nisu to uradili – rekao je Bajden u Otavi tokom posete Kanadi. On je rekao da ne prihvata ni Kinu ni Rusiju olako, dodajući da su informacije o njihovom približavanju „verovatno bile preuveličane“.
UDARNA VEST.rs
