RUSIJI PRETI JEZIV SCENARIO KOJI NIJE VIĐEN OD DEVEDESETIH: Putin nije spreman za ono što mnogi nazivaju TREĆOM FAZOM 

Svet trenutno svedoči revoluciji u globalnoj bezbednosti na koju zapadni kreatori politike očigledno nisu spremni, a to je predstojeći kolaps Ruske Federacije.

Međutim, umesto da iskoriste rusku deimperijalizaciju, zapadni zvaničnici izgleda da su zaglavljeni u prošloj eri, verujući da mogu da se vrate na status kvo posle Hladnog rata, a neki čak nude Moskvi bezbednosne garancije da će Rusija ostati netaknuta.

Ali Rusija je propala država, piše Politico. Nije bila u stanju da se transformiše u nacionalnu državu, građansku državu ili čak stabilnu imperijalnu državu. To je federacija samo po imenu, jer centralna vlada vodi politiku etničke i jezičke homogenizacije i uskraćuje bilo kakva ovlašćenja za 83 republike i regiona u zemlji.

Međutim, hipercentralizacija je razotkrila višestruke slabosti zemlje, uključujući smanjenu ekonomiju pritisnutu međunarodnim sankcijama, vojne poraze u Ukrajini koji otkrivaju nesposobnost i korupciju njene vladajuće elite, i uznemirenost u brojnim regionima zbog njihovog sve manjeg budžeta, piše Politico.

Cepanje Ruske Federacije

Moskva je konačno razotkrivena kao grabežljiv imperijalni centar koji iscrpljuje svoje kapacitete kako bi održala zemlju na okupu. Ipak, većina zapadnih lidera i dalje ne vidi koristi od raspada Rusije.

Cepanje Ruske Federacije biće treća faza imperijalnog kolapsa nakon raspada sovjetskog bloka i raspada Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih. To cepanje pokreću borba za moć elita i intenziviranje rivaliteta između centralne vlade i nezadovoljnih regiona, što bi u nekim delovima zemlje moglo da dovede do građanskih ratova i graničnih sporova.

Međutim, to će takođe podstaći pojavu novih država i međuregionalnih federacija, koje će kontrolisati sopstvene resurse i više neće slati svoje ljude da ginu za moskovsko carstvo.

Kako se Moskva okreće ka unutra, njen kapacitet za spoljnu agresiju će se smanjiti. A kao krnja država, pod intenzivnim međunarodnim sankcijama i lišena baze resursa u Sibiru, imaće ozbiljno smanjene sposobnosti da napadne susede.

Od Arktika do Crnog mora, istočni front NATO-a će postati sigurniji; dok će Ukrajina, Gruzija i Moldavija povratiti svoje okupirane teritorije a težnja za integraciju u Evropsku uniju i NATO biće bez straha od reakcije Rusije.

Zemlje centralne Azije će se takođe osećati sve oslobođenije i moći će da se okrenu Zapadu za energetske, bezbednosne i ekonomske veze. Kina će biti u slabijoj poziciji da proširi svoj uticaj jer više ne može da sarađuje sa Moskvom, a nove prozapadne države mogu se pojaviti unutar Ruske federacije, poboljšavajući stabilnost u nekoliko regiona Evrope i Evroazije.

Podrška Zapada i kraj ruske imperije

Iako će nuklearno oružje ostati potencijalna pretnja, ruski lideri neće izvršiti nacionalno samoubistvo lansirajući ga protiv Zapada. Umesto toga, oni će pokušati da spasu svoju političku budućnost i ekonomsko bogatstvo – kao što je to činila sovjetska elita.

Čak i ako neke države u usponu nabave takvo oružje, neće imati razloga da ga koriste dok traže međunarodno priznanje i ekonomsku pomoć.

Umesto toga, postruske države će verovatno težiti nuklearnom razoružanju – slično kao Ukrajina, Belorusija i Kazahstan nakon raspada Sovjetskog Saveza. Ideja da zapadni lideri samo pomažu predsedniku Vladimiru Putinu govoreći o kolapsu Rusije je pogrešna.

Kremlj tvrdi da Zapad želi da uništi Rusiju bez obzira na stvarnu politiku, a poricanja Vašingtona i Brisela jednostavno podstiču zavere Kremlja.

Umesto toga, mnogo efikasniji pristup bi bio da se jasno precizira šta Zapad podržava.

Otvorena podrška pluralizmu, demokratiji, federalizmu, građanskim pravima i autonomiji njenih republika i regiona može pomoći da se građani Rusije ohrabre pokazujući da nisu globalno izolovani.

Biće im potreban i pristup informacijama koje Moskva potiskuje, posebno kada je reč o obezbeđenju sigurnosti, ekonomskom razvoju i negovanju mirnih, produktivnih odnosa sa susedima.

Čak i nakon užasa ruskog napada na Ukrajinu i opravdanja koje su čelnici vlade i savetnici zemlje dali za genocid, nada zapadnih zvaničnika da se mogu uspostaviti korisni odnosi sa Kremljom nakon odlaska Putina, ili da liberali mogu demokratizovati carstvo, je poželjno razmišljanje.

Zapad je napravio ozbiljnu grešku kada je pretpostavio da je kolaps sovjetskog komunizma značio kraj ruskog imperijalizma.

I kako imperijalne države uvek propadaju kada preteraju i kada centrifugalni pritisci budu podstaknuti ekonomskim problemima, regionalnim ogorčenjima i nacionalnim preporodom, sada zapad mora da izbegne ponavljanje te greške – ovog puta pogrešno pretpostavivši da je sadašnja imperija trajna.

UDARNA VEST.rs

Share

guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare