Svet je u riziku da zapadne u klimatski začarani krug katastrofe.
Prosto suočavanje sa eskalirajućim uticajima klimatske krize moglo bi da odvuče resurse i fokus dalje od napora da se smanje emisije ugljenika, što bi dodatno pogoršalo situaciju, pokazao je novi izveštaj Instituta za istraživanje javne politike (PPR) i Kuće Četam.
Šteta izazvana globalnim zagrevanjem širom globusa je sve jasnija dok oporavak od klimatskih katastrofa već košta milijarde dolara. Štaviše, ove katastrofe mogu da uzrokuju prelivajuće, takozvane kaskadne probleme, uključujući krizu vode, hrane i energije, kao i povećane migracije i sukobe, što sve iscrpljuje resurse zemalja.
Istraživači su rekli da trenutni primer uticaja klimatske krize koji komplikuje napore za smanjenje emisija štetnih gasova i drugih akcija bila debata oko toga da li je zadržati porast globalne temperature ispod 1,5 stepeni Celzijusa – što je međunarodni cilj – i dalje moguće, prenosi “Gardijan”.
Oni koji su tvrdili da je 1,5 stepeni i dalje moguće rizikovali su da održe samozadovoljstvo da je današnji spor tempo delovanja dovoljan, dok su oni koji su smatrali da to nije moguće rizikovali da podrže fatalizam da malo toga može sada da se uradi, rekli su istraživači.
Istakli su da izbegavanje začaranog kruga katastrofe zahteva iskrenije prihvatanje velikih rizika koje predstavlja klimatska kriza od strane političara.
– Nažalost, ušli smo u novo poglavlje klimatske i ekološke krize. Lažni rat se bliži kraju, a prave posledice sada nas stavljaju pred teške odluke. Mi apsolutno možemo da idemo ka održivijem, pravednijem svetu. Ali, naša sposobnost da se krećemo kroz šokove dok ostajemo fokusirani na upravljanje olujom je ključna – rekao je Lori Lejborn, istraživač IPPR.
“Ovo je začarani krug propasti: posledice (klimatske) krize odvlače fokus i resurse od rešavanja njihovih uzroka, što dovodi do viših temperature i ekoloških gubitaka, što dalje stvara još teže posledice, skrećući još više pažnje i resursa itd”, navodi se u izveštaju.
Nasip u Šišmarefu, Aljaska, zbog povećanog
nivoa mora i poplava
Ističe se da, na primer, afrička ekonomija već gubi do 15 odsto BDP-a godišnje zbog pogoršanih posledica globalnog zagrevanja, što smanjuje sredstva potrebna za klimatsku akciju i naglašava potrebu za podrškom razvijenih zemalja – koje emituju najviše ugljen-dioksida.
– Ono što me najviše brine je da ne uračunavamo kaskadne rizike po društva. Ne treba da brinemo samo zbog velikih oluja koje rasturaju gradove, već o posledicama koje prolaze kroz naše globalizovane sisteme – rekao je Lejborn.
On je istakao da su narativi koji se koriste za opis situacije veoma važni. Na primer, kod zelenijeg transporta nije reč samo o prebacivanju na električna vozila već o boljem javnom prevozu i redizajniranim gradovima u kojima su ljudi bliži svojim radnim mestima, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. To zauzvrat znači ponovnu procenu budžeta i poreza lokalnih vlasti kako bi se promena implementirala.
Nepravičnost u klimatskoj politici, smatra Lejborn, mogla bi da vodi začarani krug propasti, jer ako ljudi osećaju da im se nameću promene koje ne mogu da priušte, oni bi odbili potrebu za tranzitom na zeleno.
– Ali, ako je u srcu svega pravičnost, to može da bude “krug vrline” (situacija u kojoj rešenje jednog problema olakšava rešenje budućih), ako ste u situaciji u kojoj ljudi prepoznaju da će prelazak na toplotne pumpe i bolju izolaciju biti bolji po njih bez obzira na klimatsku krizu – rekao je Lejborn.
Postizanje napretka sa klimatskim akcijama otpornim na poteškoće izazvane klimatskim uticajima takođe je ključno.
– Ako ljudi osećaju da imaju uloguu donošenju odluka, verovatnije je da će održati svoju podršku, čak i u budućnosti u kojoj šokovi počinju da se gomilaju – rekao je Lejborn.
Bob Vord sa Istraživačkog instituta za klimatske promene Grentam pri Londonskoj školi ekonomije, rekao je da novi izveštaj sa pravom naglašava kritičnu tačku koju smo dosegli, a to je povećanje verovatnoće da će globalna temperutura porasti za više od 1,5 stepeni Celzijusa. On je istakao da to ne znači da treba da napustimo svoje ciljeve.
– Naš glavni cilj i dalje treba da bude radikalno smanjenje emisija kako bi pokušali da izbegnemo prekoračenje tih 1,5 stepeni, ali sada takođe treba da razmotrimo šta se dešava ako nastavimo da posrćemo – rekao je Vord.
UDARNA VEST.rs
