Časni post se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine praznuje 16. aprila
Za pravoslavne vernike sutra počinje višenedeljni Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine praznuje 16. aprila.
Datum početka Velikog posta zavisi od datuma proslavljanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici uvek slave u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice.
Prva nedelja Velikog posta naziva se Čista, a poslednja nedelja je Nedelja Pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, po posebnim pravilima, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Srednji post, Gluva, Cvetna nedelja i Strašna ili Strasna nedelja.
Po pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i istinskoj molitvi, a cilj je da u miru i tišini dočekamo najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnova hrišćanstva. Veliki ili Časni post, koji je dobio ime po Časnom Krstu na kome je umro Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je posle krštenja u reci Jordanu otišao u pustinju i postio četrdeset dana. i noći, posle kojih je izašao kao pobednik iz iskušenja koje mu je postavio satana.
Dane posta vernici provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto Pričešće. Post takođe predstavlja uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima, a za hrišćane predstavlja pripremu za proslavu Vaskrsa.
Po kalendaru Srpske pravoslavne crkve , pored jednodnevnih postova, postoje i četiri višednevna posta, a pored svetog još su Božićni, Petrovski i Gospojinski posti.
UDARNA VEST.rs
