Francusko-nemački plan za Kosovo i Metohiju, iza kojeg su u međuvremenu stale SAD i cela EU, moraće da pretrpi izmene, jer predstavlja pregovarački okvir koji treba da dovede do sporazuma s potpisima obe strane. Na kakva rešenja bi Beograd i Priština pristali u konačnom dogovoru zavisi prevashodno od njihove spremnosti da pomere svoje crvene linije. U suprotnom, uzaludno je očekivati da se kosovski problem konačno reši, ma koliko uticajne zemlje žurile da ga skinu s dnevnog reda.
ZSO preduslov
Međusobno priznanje, kao nemoguć i nerealan zahtev, svakako je jedno od pitanja koje Srbija neće ni razmatrati, a na kojem Priština bazira svoju maksimalističku platformu za pregovore, ocenjuju sagovornici Kurira. I bez toga ostaje još jedna, jednako velika zamka koja Kosovu trasira put ka članstvu u UN i jedina o kojoj je predsednik Aleksandar Vučić javno govorio, odbacujući mogućnost da Srbija na to pristane. Da Srbija nije zauzela takav stav, pitanje kosovske državnosti više se ne bi ni postavljalo, jer se u međunarodnim odnosima učlanjenje neke zemlje, u ovom slučaju teritorije, u UN smatra formalno priznanjem neke države.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za Kurir da su konture evropskog predloga jasne i da je u pitanju okvirni sporazum u koji će se ugraditi još sporazuma.
– Jer, neka pitanja su ostala nedovršena ili nerešena, poput imovine ili zaštite srpske kulturne baštine. Rekla bih da ne postoji alternativa dogovoru Beograda i Prištine, a da se neki detalji u budućem sporazumu ne otkrivaju upravo da bi se dala šansa dogovoru. Kompromis je sve ono o čemu se Beograd i Priština dogovore. Maksimalistički zahtevi, kao što je uzajamno priznanje, nisu ni realni ni mogući. Moraju da postoje garancije da će se svi prethodni sporazumi sprovesti, prevashodno Briselski, a bez formiranja Zajednice srpskih opština teško se može očekivati nastavak dijaloga – ocenjuje naša sagovornica.
Crvene linije
I Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije naglašava za Kurir da Srbija neće ni pregovarati dok se ne razreši pitanje ZSO.
– To je prva stvar, a zatim kada počnu ti pregovori, naša crvena linija je da ne želimo da priznamo nezavisnost Kosova i nećemo da uđe u UN. O drugim stvarima izgleda da ćemo morati da pregovaramo ukoliko želimo da prihvatimo francusko-nemački predlog, i da se složimo s tim stvarima. S druge strane, Priština prvo mora da odustane od traženja međusobnog priznanja, a u drugi ustupak će joj se uračunati formiranje ZSO – objašnjava Zečević.
Sadržaj i dalje tajna
Predlog u deset tačaka
Ponuđeni predlog, koji su inicirali francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, do sada nije zvanično objavljen, ali se nekoliko nezvaničnih verzija pojavilo u medijima. Poslednja nezvanična verzija koja je procurila u javnost pominje 10 tačaka sporazuma i prilično se oslanja na rešenja iz modela dve Nemačke – nema međusobnog priznanja, pominje se nepovredivost granica i navodi član po kojem neće biti blokiranja Prištine prilikom učlanjenja u međunarodne organizacije. Pominje se i SPC.
UDARNA VEST.rs
