KAO neko ko voli da kaže ono što misli verovatno ne bih bila podobna za špijunažu, ali se može reći da sam upravo zbog toga što se odlučno borim snagom svojih argumenata Štirlic na moj način, kaže ministar zdravlja Danica Grujičić povodom činjenice da se našla na spisku „ruskih agenata“ koji je napravila jedna opskurna organizacija.
Grujičićeva se seća kako je 70-ih godina gledala rusku seriju „Sedamnaest trenutaka proleća“ o ruskom špijunu usred fašističkog Berlina, Maksu Otu fon Štirlicu koji je u Rusiji, ali i drugde, postao simbol za vrhunskog agenta.
– Štirlica i njegovu borbu usred nemačke komande tada u Berlinu je pratila cela bivša Jugosalvija, ne samo Beograd i Srbija. Da biste bili takav špijun morate za to da budete obučeni. Da biste se obučili ne možete to uraditi za par meseci, nedelja, godina, vi morate rasti i morate imati zaista određene psihološke predispozicije da biste mogli da budete takvi i da nijednog trenutka ne posumnjate u ispravnost onog što radite – primećuje naša sagovornica, dodajući da se divi ljudima koji su imali takvu svest da rade za dobrobit svog naroda i ne pokleknu već ostanu čvrsti u tome da je njihov stav jedini ispravan i da se bore protiv zlikovaca kako je to činio Štirlic.
Ističe odmah da ona spada u osobe koje će radije umreti nego da ne kažu šta misle i da zato smatra da nije za špijuna.
Na pitanje kako onda objašnjava da se našla na famoznom spisku, Grujičićeva uz osmeh konstatuje da papir svašta trpi.
– Mogu da pišu šta hoće i da pričaju šta hoće, znam ko sam, šta sam, šta iza sebe ostavljam i znam šta još želim da uradim u životu. Uopšte me ne tangira ko šta piše, kada, zašto piše, sutra ću verovatno biti nemački špijun ili neki drugi. Ali je zanimljivo da uporno traže ruske špijune u Srbiji, pritom znajući da je srpski narod vrlo benevolentno raspoložen prema ruskom narodu i da tu postoji neraskidiva veza koja se možda samo genetski može objasniti.
Ne može, kaže, nikom da zabrani da se bavi takvim stvarima, a smatra da je reč o ljudima koji žele da na neki način skrenu pažnju na sebe.
– To su ličnosti koje nisu ispunjene, možda dobijaju i novac da to urade, a neko možda ima i psihičke probleme pa mora takve stvari da radi. Ima tu više objašnjenja – pola u šali a pola ozbiljno će Danica Grujičić.
Kao lekar razmišlja i da li bi mogla da pomogne autorima takvih spiskova ali, kako ističe, ne veruje da može sem ako nemaju tumor na mozgu. Preporučuje im, dotle, razgovor sa psihologom, a ako ovaj proceni da treba, onda i psihijatra.
– Ali ako je magnet u redu, skener u redu ja kao neurohirurg nemam šta da radim.
Na pitanje da li je možda viđena kao „ruski agent“ zato što se školovala u Moskvi, Grujičićeva se priseća da je u Rusiji, u bivšem Sovjetskom Savezu živela od 16. do 19. godine, te da tamo ni u srednjoj školi, ni na fakultetu nije osetila nikakvu razliku u odnosu ljudi prema sebi niti je osetila da je njihov mentalni sklop drugačiji nego kod ljudi u bivšoj Jugoslaviji u koju se potom vratila. Njeni prijatelji su danas ugledni lekari s kojima, kako kaže na žalost, nije ostala u kontaktu ali bi možda jednog dana volela da ih vidi.
– O špijunaži naravno ne može biti ni reči. Svako ima pravo da voli – neko voli Ameriku, Englesku, neko se divi Nemačkoj. Ja prvo volim Srbiju i to je moja zemlja, onda volim BiH jer mi je tata odande, jer tamo sam provodila leta i jer je to po lepoti jedina zemlja koja može da konkuriše Srbiji, i onda je na trećem mestu Rusija jer sam tamo provela neki deo svoje mladosti. Što ne znači da ne volim i Rim, da mi se ne sviđa Kopnehangen, Napulj – nabraja ministar zdravlja.
UDARNA VEST.rs
