Predsednik Srbije Aleksandar Vučić povukao je istorijski potez iniciranjem odluke koju je donela Vlada Srbije o slanju zahteva komandantu Kfor za povratak naših bezbednosnih snaga na KiM u skladu sa Rezolucijom 1244 i pratećim dokumentima. Time je postao prvi zvaničnik Srbije koji je to učinio i time stao čvrsto na branik poštovanja međunarodnog prava, kaže u intervjuu za Kurir Petar Petković, direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Kako ukazuje, jasno je da Zapad ne želi da dozvoli povratak naših snaga bezbednosti na KiM, ali ih je, ističe, utemeljenim i argumentovano pripremljenim zahtevom predsednik Vučić doveo u veoma nezgodnu situaciju jer ne mogu da nađu jednostavno opravdanje za svoje odbijanje i zato smo svedoci ovakvog odugovlačenja.
– Kakav god odgovor bude, čitavom svetu je jasno da su argumenti i međunarodno pravo na našoj strani i tu nema dileme. Zato ne čudi da smo i pre odgovora komandanta Kfora, koji je za to jedini nadležan, u javnosti već dobili odgovore mnogih zapadnih političara i ambasadora koji sebe izgleda smatraju komandantima Kfora.
Istovremeno, bezbednosna situacija iz dana u dan sve je neizvesnija za Srbe na KiM, pre svega imajući u vidu u najmanju ruku oštre poruke kosovskog premijera Aljbina Kurtija, poput one da barikade neće moći da budu uklonjene bez žrtava. Postoji li realna opasnost da dođe do fizičkih sukoba i eskalacije situacije?
– Srbi nisu ti koji izazivaju incidente, Srbi na Kosovu i Metohiji danas su najugroženiji narod u srcu Evrope i samo žele mir i poštovanje osnovnih prava, garantovanih postignutim sporazumima. Pre svega Srbi traže Zajednicu srpskih opština, koju Priština kategorički odbija da formira već 10 godina. Recite mi, na koji način naše majke, sestre, profesorke, lekari, radnici koji su danonoćno na barikadama predstavljaju opasnost za bilo koga? Da li tako što slave Svetog Nikolu, drže onlajn nastavu na barikadama? Kurti sve vreme pokušava da kriminalizuje naš narod da bi opravdao svoje militantne snove za okupacijom severa i slanjem do zuba naoružanih specijalnih jedinica, ali Srbi odgovaraju mirno i demokratski, naoružani samo svojom voljom da opstanu na svojim vekovnim ognjištima. Dok Kurti sanja srpske žrtve, Srbi sanjaju mir i bezbednost za svoju decu. Nisu srpske majke na Kosovu i Metohiji decu rađale da im Kurti crta metu na čelu. Takav scenario neće mu poći za rukom i neka se ne igra srpskim glavama i životima našeg naroda!
I ovog puta, iako sve tenzije izaziva Priština, međunarodna zajednica uporno poziva „obe strane na smirivanje tenzija“. Šta po vama treba da se desi pa da EU i Zapad prestanu sa bezrezervnom podrškom Prištini i realnije sagledaju situaciju?
– Neće zapadne zemlje nikad prestati da podržavaju svoje čedo koje krste kao takozvano nezavisno Kosovo i ponašaju se kao onaj popustljivi roditelj koji svom detetu prašta sve prestupe. Međutim, koliko god plan stigmatizacije srpskog naroda bio snažan, Srbi čitavom svetu pokazuju svoje miroljubivo lice, i to su pokazali i na veličanstvenom narodnom skupu kod Rudara, kada je 10.000 naših sunarodnika i sa juga i sa severa došlo da kaže „ne“ Kurtijevom teroru. U Prištini su dobili najsnažniji odgovor srpske sloge i jedinstva, i to je realnost koju dobro treba da sagledaju svi.
Šta možemo da očekujemo u narednom periodu? Nazire li se uopšte kraj ove vanredne situacije? Ima li šanse da uhapšeni Srbi budu pušteni? I je li izjava nemačkog ambasadora u Prištini da barikade treba da budu uklonjene do Božića poruka i Prištini ili samo Beogradu?
– Naš narod ovu situaciju niti je izazvao, niti je želeo, ali narodski rečeno, dogorelo je do nokata Srbima na KiM od Kurtijevog terora. Dve godine Srbi trpe najbrutalnije obespravljivanje, ukraćeni su im vakcinacija, pravo glasa, sloboda kretanja, specijalci ROSU im upadaju u vrtiće dok deca spavaju, gaze im vino u Velikoj Hoči na muci stvoreno, drže naše sunarodnike u modernom ropstvu u 21. veku na tlu Evrope i čitav svet je ćutao. Zato današnja situacija i barikade predstavljaju vapaj srpskog naroda da neko u Evropi i svetu čuje njihove muke, vidi njihovu decu koja svakodnevno sa strahom idu u vrtiće i škole, naših lekara kojima otimaju sanitete i hapse ih… Videli ste da je naš narod odlučan da ostane na barikadama, uprkos svim pretnjama i pritiscima. Možda neki na Zapadu žele da „posao završe do Božića“, pa da u udobnosti svog doma na miru slave, ali neka pre toga razmisle kako je porodicama Adžić i Pantić, čije očeve i supruge nevine drže u Kurtijevom kazamatu i za koje nema ni slavlja ni praznika. Zato Srbi imaju minimum zahteva da se oslobode njihovi sunarodnici, da se duge cevi i oklopna vozila kosovske policije povuku sa severa, uz garancije Kfora da se tu neće vraćati, i ukidanje lista za hapšenje Srba koji su od septembra prošle godine bili na barikadama. Čim se minimum ovih zahteva ispuni, moći će zapadni ambasadori da slave šta im je drago.
UDARNA VEST.rs
