Beograd i Priština ulaze u novu, 2023. godinu s još udaljenijih pozicija, s blokadama i napetostima na severu Kosova, bez srpskih predstavnika u kosovskim institucijama i uz rešenost Prištine da se probije u članstvo EU, NATO, pa čak i UN. Uprkos takvoj situaciji, zapadni svet ubrzava proces normalizacije odnosa i najavljuje 2023. kao prelomnu za konačan sporazum Beograda i Prištine. Amerika ostaje ključni igrač, a rat u Ukrajini osnovni kontekst u kojem će se i u narednoj godini raspetljavati kosovski čvor. Od ove dve stvari, odnosno generalno globalnih kretanja, odlučujuće će zavisiti tempo ovog procesa i vrsta dogovora koji se pokušava napraviti, ocenjuju sagovornici Kurira.
Ipak, oni napominju da je prvi i osnovni posao da se aktuelna krizna situacija završi, jer je to preduslov za bilo kakve razgovore.
Veliko pitanje
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ocenjuje da je nervoza u zapadnom svetu očigledna, jer se vidi da se na Kosovu ide iz jednog problema u drugi.
– Iza svega stoji jedan nerešen status, u smislu da Srbija to smatra delom svoje teritorije, a Albanci nezavisnom državom koju je priznao jedan deo međunarodne zajednice, ali ne cela. Prema tome, biće pokušaja da se u narednoj godini to razreši nekakvim dogovorom između Beograda i Prištine, ali sada je cela filozofija kakva vrsta dogovora. To je ono što je problematično i što ostaje. Ono što tera Zapad da žuri s rešavanjem tog problem jeste činjenica da se ide iz krize u krizu, iz nestabilnosti u nestabilnost i da sve to može da izazove sukob između Albanaca i Srba na Kosovu. Rat u Ukrajini i sve oko njega odražava se i na ovo. Zapad pokušava da što više udalji ruski uticaj u Evropi, da ga ograniči maksimalno i da ga učini simboličnim. U tom kontekstu i treba gledati na odnos Zapada prema nama. Vrlo ga pogađa naš blizak odnos s Rusijom. Pogotovo u ovom trenutku im to nikako ne odgovara – smatra naš sagovornik.
Realnost za 2023. je i francusko-nemački plan, odnosno evropski plan za Kosovo, za koji Zečević kaže da nikada nije bio bez američkog uvida.
– Sigurno je da je uticaj SAD, pogotovo na Albance, presudan. Veliko je pitanje i da li će Kurti tokom naredne godine ostati zastupnik Prištine i da li Zapad može i dalje da ga toleriše. On je već jedanput izgubio poverenje i podršku i ovo mu je praktično druga šansa. Ili se njegov pritisak poklapa s interesima Zapada da natera Srbiju na popuštanje, videćemo – napominje Zečević.
Glavni igrači
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za Kurir da će, pre svega, od globalnih previranja i svetskih igrača zavisti da li će 2023. godina za Kosovo biti prelomna.
– Mnogo je karata u igri, ali prvi čin mora da bude smirivanje situacije. Dok se ne okonča najnovija napetost na Kosovu, nema razgovora o bilo čemu drugome. To je i neka vrsta predigre za ulazak u finiš, a to je razgovor o francusko-nemačkom predlogu. Imamo utvrđivanje pozicija, pa vidimo da Kurti pokušava da dokaže da može da kontroliše sever KiM i u tome ima podršku SAD, Kfora i Euleksa. S druge strane, podnošenjem zahteva za povratak srpske vojske u skladu s Rezolucijom 1244 Beograd šalje poruku da zapravo može da zaštiti svoje sugrađane na Kosovu. Uz sve kritike opozicije, Kurti istrajava u svom tvrdom stavu i dokle god može, on će to da radi. I sledeće godine glavni igrači će biti Kurti i Vučić, Amerika i EU, dok je u pozadini cele priče Rusija, kojoj bi jako odgovaralo da se ovde nešto desi kako bi skrenula pažnju s dešavanja u Ukrajini – ocenjuje naš sagovornik.
I Popov apostrofira ulogu Amerike, koja se uvek pojavljuje kao faktor koji presudno deluje, prevashodno na Kosovo. Govoreći o Zajednici srpskih opština, on ocenjuje da je izvesno da se iza zavese neki predlozi prave i da se u tome rešava zapravo status severa KiM.
– Beograd u tome traži nekakvu satisfakciju. Nemam dilemu da kada se govori o ZSO, da se zapravo radi o tome kako da se reši status severa, jer Kurti pokušava da za stalno instalira svoju policiju, ali nailazi na otpor. Suština priče je da je vojno-policijskim metodama teško ili nemoguće kontrolisati onaj onaj deo teritorije u kom većinski živi druga etnička grupa – upozorava Popov.
UDARNA VEST.rs
