Nema sumnje da su sve ove akcije deo smišljenog plana Aljbina Kurtija i njegovih mentora da se Srbi proteraju sa svojih ognjišta. Nažalost, na tlu Evrope, pred očima svih međunarodnih misija, Prištini se dozvoljava da otvorena politička pitanja rešava nasiljem, dugim cevima i maltretiranjem srpskog naroda. Ipak, moram da naglasim, Srbi su nikad odlučniji da ostanu i opstanu. Mi smo svoji na svome. Ovaj narod je prošao i gore situacije, ali se nikada nije predao, pa neće ni sada!
Ovo u intervjuu za Kurir kaže Goran Rakić, predsednik Srpske lista, govoreći o teroru koji već duže vreme sprovodi premijer tzv. države Kosovo Kurti nad srpskim stanovništvom, poput upada specijalnih jedinica kosovske policije u Kosovsku Mitrovicu, terorisanja srpskih porodica u Velikoj Hoči, nasilnog upada u prostorije izborne komisije u Mitrovici, upada naoružanih specijalaca u obdaništa dok deca spavaju.
Šta vam govore „obični“ ljudi? Jesu li uplašeni za bezbednost?
– Narod je zabrinut, ali odlučan da ne poklekne pod pritiscima. Ko ne bi bio zabrinut kad se kraj uzglavlja dece u vrtiću šetaju naoružani ljudi, oni isti koji su nebrojeno puta izazvali incidente, prebijali ljude, a pre neki dan počeli i sa otimanjem teškom mukom i znojem proizvedenog vina porodice Petrović. Ljudi od nas političkih predstavnika traže mir, i mi na tome insistiramo, ali smo predsednik Vučić i mi, nažalost, usamljeni u pozivu da se čuva mir. Na pozive za mir Priština odgovara borbenim vozilima i čizmama kojima gaze srpski hleb i grozdove iz Velike Hoče, čijim ulicama su pomešani tekli suze i vino kao simbol raspeća koje kao narod proživljavamo ovih dana.
Kurti je poslao dodatne snage na sever, stotine do zuba naoružanih ljudi, i nastavlja da preti slanjem dodatnih snaga. Kako odgovoriti?
– Pokušaj okupacije i desant na Kosovsku Mitrovicu došao je svega nekoliko sati nakon što su zastrašivali decu u Leposaviću, a u Velikoj Hoči „hapsili“ vino i rakiju. Kao po pravilu, nakon jednog nasilja na koje niko od međunarodne zajednice ne reaguje dolazi drugo, treće… Zahvaljujući prisebnosti našeg naroda, nije bilo veće eskalacije na terenu, ali dokle ćemo moći da ovo trpimo zaista ne znam. Predugo traje ugnjetavanje Srba, nepoštovanje Briselskog sporazuma, kršenje međunarodnog javnog prava.
Kakve su reakcije među Srbima na severu Kosmeta na imenovanje Nenada Rašića za ministra u kosovskoj vladi? Očekujete li poziv od Rašića za eventualni sastanak?
– Srpska lista je bila deo institucija zahvaljujući podršci našeg naroda i naše države. Nas je za predstavnike birao srpski narod. A Nenada Rašića i Radu Trajković je odabrao Kurti. U tome se ogleda razlika, mi smo bili i uvek ćemo biti predstavnici Srba, a oni predstavnici Kurtija. Zato i ne čudi što na suze majke Petrovića i njihove očajničke apele za pomoć ni Rašić ni Trajkovićeva nisu rekli ni reč. Toliko o njima i njihovoj brizi za Srbe. S takvim ljudima nemamo o čemu da razgovaramo, oni su oktroisani, nametnuti foteljaši u Kurtijevom igrokazu demokratije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da „situacija na Kosovu vri“, te da su i Srbi južno od Ibra blizu odluke da napuste institucije… Da li bi to moglo i da se desi uskoro?
– Predsednik Vučić odlično poznaje situaciju na terenu i ovo je najbolje definisano stanje u kom se nalazimo. Kad Srbin zaćuti, treba se zabrinuti, a Srbi su počeli da ćute. Naravno, situacija naših sunarodnika, braće i sestara na jugu je drugačija u odnosu na sever, ali razumem njihove stavove. Oni su integrisani mnogo ranije, i šta su dobili? Hapšenja istaknutih ljudi, optužnice bez dokaza, maltretiranje i institucionalno nasilje.
Da li verujete da bi uskoro moglo da se krene u osnivanje Zajednice srpskih opština? Da li je to preduslov da se Srpska lista vrati u institucije?
– Na zajedničkoj sednici svih predstavnika institucija sa severa rekli smo jasno da zahtevamo da se poštuje Briselski sporazum i formira ZSO. To nije hir srpskog naroda, već obaveza međunarodnog karaktera, koju Priština nije ispunila, a na koju su zaboravili i oni koji su bili garant tog sporazuma. Naš narod je politički pismen i mudar i neće nasesti na lepe priče. Tražimo dela, formiranje ZSO kao krovne institucija za zaštitu prava srpskog naroda, baš onako kako je dogovorena u Briselu, i od toga ne možemo i nećemo odustati, jer bi to bilo odustajanje od opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.
UDARNA VEST.rs
