Jedan od glavnih prioriteta i osnovni zadatak naše države, kao i svih ostalih, u situaciji u kojoj se svet trenutno nalazi, jeste da obezbedi dovoljne količine hrane. Srbija je i u ovoj godini, koja je izuzetno teška, pokazala da reaguje brzo i efikasno i donosi prave mere u kriznom trenutku! Naši građani nisu osetili nestašice ni osnovnih životnih namirnica, niti bilo kojih drugih. Sva dodatna sredstva obezbeđena rebalansom budžeta, koja su namenjena podsticajima, biće iskorišćena do kraja godine, a u budžetu ima više od 30 mera za subvencionisanje poljoprivrednika.
Ovo u intervjuu za Kurir kaže ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković, koja detaljno objašnjava trenutno stanje u srpskoj poljoprivredi, na koje sve načine namerava da ga unapredi, ali i ko joj je od kolega iz Vlade najviše pomogao savetima.
Iako ste novo lice u timu premijerke Ane Brnabić i prvi put ste se našli na ministarskoj poziciji, učestvovali ste u radu Vlade duže vreme, na funkcijama državnih sekretara u ministarstvima finansija i zaštite životne sredine. Kako su vas dočekale kolege u Nemanjinoj 11 i da li vam je prethodno iskustvo pomoglo?
– Kolege u Vladi Srbije su me vrlo srdačno dočekale. Neke od njih znam iz pređašnjeg angažovanja i imali smo priliku da sarađujemo u prethodnom periodu. Mislim da smo odličan tim s predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Brnabić na čelu.
Da li su vam ministri Irena Vujović i Siniša Mali, s kojima ste blisko sarađivali kao njihova državna sekretarka, dali neki savet i kakav?
– Irena Vujović je pravi primer hrabre i sposobne žene u politici, koja se zahvaljujući ogromnom trudu i rezultatima zasluženo nalazi na važnoj državnoj funkciji. Njeno bogato političko iskustvo i saveti su mi dragoceni. Raditi sa Sinišom Malim znači neprestano učenje, veliku odgovornost, rad na izazovnim i odgovornim zadacima. Što se tiče saveta, nakon što mi je čestitao, rekao mi je da sam tu zbog građana, da ovaj posao zahteva da sebe date 100 odsto i da treba što više da budem na terenu, među ljudima, da čujem šta je to što ih muči i kako država može da im pomogne da zajedno sve rešimo. Sinišine savete veoma cenim jer dolaze od čoveka koji je vrstan ekonomski stručnjak, vredan, posvećen i pouzdan čovek, spreman da se neprestano bori za bolji život svih građana Srbije.
Kako biste ocenili trenutno stanje u poljoprivredi u Srbiji?
– Jedan od glavnih prioriteta i osnovni zadatak naše države, kao i svih ostalih, u situaciji u kojoj se svet trenutno nalazi, jeste da obezbedi dovoljne količine hrane. Srbija je i u ovoj godini, koja je izuzetno teška, pokazala da reaguje brzo i efikasno i donosi prave mere u kriznom trenutku. Naši građani nisu osetili nestašice niti osnovnih životnih namirnica, niti bilo kojih drugih! Mi nismo imali prazne rafove kao neke druge zemlje iz okruženja. I u narednoj godini ćemo reagovati shodno situaciji i nastaviti s dodatnim merama. Ove godine doneto je niz mera u cilju dodatne pomoći poljoprivrednicima, među kojima su i proizvođači mleka, šećerne repe i suncokreta, pomoć za reprogram kredita, gde će deo kamate snositi država. Takođe, obezbeđeno je 15.000 tona merkantilnog kukuruza preko robnih rezervi i on će završiti kod naših uzgajivača mlečnih krava.
Koliko naš narod uopšte ima svest koliko je poljoprivreda važna grana za celu državu i koji su vaši planovi za unapređenje ovih sektora?
– Poljoprivreda u našoj zemlji ima dugu tradiciju i neodvojivi je deo života svih naših građana, što se još jednom pokazalo u ovim nestabilnim vremenima. Srbija je globalno prepoznatljiva po proizvodnji hrane, a sve više naših proizvoda sa zaštićenom oznakom porekla nalazi svoje mesto na evropskom i svetskom tržištu. Ono čemu domaća poljoprivreda treba da stremi jeste povećanje nivoa prerade, odnosno plasman proizvoda više faze prerade i više dodate vrednosti. To je svakako jedan od ciljeva koje ministarstvo postavlja u narednom periodu.
Da li će država nastaviti i s novčanim subvencijama poljoprivrednicima i kada oni mogu očekivati prvu isplatu?
– Budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je najveći dosad i trenutno iznosi 5,3 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije. Budžet za 2022. godinu je nakon rebalansa uvećan za 16,5 milijardi dinara i iznosi 78,5 milijardi dinara. Sva dodatna sredstva obezbeđena rebalansom, namenjena podsticajima, biće iskorišćena do kraja godine. U protekloj nedelji isplaćeno je više od četiri milijarde dinara, isplaćene su premije za mleko za drugi kvartal, regres za gorivo, osiguranje, podsticaji za višegodišnje proizvodne zasade, kao i organsku stočarsku proizvodnju. U ponedeljak ćemo već isplatiti premiju za mleko za treći kvartal, i sve ostale mere će biti isplaćene do polovine decembra, jedino će sredstva namenjena proizvođačima suncokreta biti isplaćena nešto kasnije zbog velikog broja prispelih zahteva.
Na koje će sve načine država u narednom periodu subvencionisati poljoprivrednike?
– U nacionalnom budžetu ima više od 30 mera, među kojima su osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju od 8.000 dinara po hektaru plus 1.000 dinara po hektaru za gorivo, podsticaji za mleko, koji su 10, odnosno 15 dinara po litru, direktni podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave koji su na nivou 25.000 dinara po grlu, podsticaji za krave dojilje 40.000 dinara po grlu, za krave za tov 40.000 dinara. Takođe, imamo i direktna davanja za svinje, podsticaje za kvalitetne priplodne krmače od 15.000 dinara po grlu, podsticaje za tov svinja od 1.000 dinara po grlu i mnoge druge. Pored toga, daju se i podsticaji po grlu za koze, ovce, kokoške, ćurke, proizvodnju konzumne ribe, kao i podsticaji po košnici pčela.
Šta se dešava sa subvencijama za gorivo?
– Regres za gorivo ove nedelje je isplaćen u celosti, i to u ukupnom iznosu od 1,6 milijardi dinara.
Neretko možemo čuti da se poljoprivrednici u Srbije žale na teške uslove rada i da ih sve više napušta ovaj zanat… Na koji način možemo privući mlade da se bave poljoprivredom i koliko je važno da se što više ljudi okrene toj grani?
– Generalni problem ne samo srpske već i evropske poljoprivrede jeste starosna struktura, odnosno sve manji broj mladih koji započinju poljoprivrednu proizvodnju. Ministarstvo poljoprivrede je svesno ovog problema, pa tako, na primer, kreditnom podrškom, odnosno subvencionisanjem dela kamatne stope, mladi proizvođači mogu da koriste kreditna sredstva uz svega jedan odsto kamate. U narednoj godini planiramo da definišemo nove kriterijume za svaki podsticaj kako bismo dodatno poveli računa i na pravi način pomogli svim proizvođačima, a posebno mladima koji žele da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
UDARNA VEST.rs
