Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedovićjedno je od novih imena u Vladi Srbije. Ujedno, predstavlja i jednu od ključnih pozicija u timu premijerke Ane Brnabić, koji će se boriti s izazovima globalne krize. Ministarka Đedović u prvom velikom intervjuu za Kurir, i to na svoj rođendan, kaže da je cilj jasno postavljen – da se maksimalno zaštite građani, ali i da se prezimi u toplim domovima. Govoreći o neophodnosti štednje električne energije, ona je najavila da će Vlada Srbije u jednom momentu morati da se pozabavi i cenom struje i gasa, štiteći ugrožene kategorije, ali i zadržavajući konkurentnost naše privrede.
Govoreći o svojoj karijeri pre dolaska na ministarsko mesto i uklapanju porodice sa poslovnim obavezama, naša sagovornica otkriva zašto joj je povratak u Beograd bio sudbonosan, zašto joj je odgajanje četvoro dece najlepši posao na svetu, kako je prilagodila život nakon razvoda…
Kakvi su vam prvi utisci na mestu ministra rudarstva i energetike, kako vam se čini novi tim Ane Brnabić, jeste li neke kolege iz Vlade poznavali odranije?
– S mnogim ministrima sam kroz svoja ranija angažovanja u privredi sarađivala, uključujući i Ministarstvo rudarstva i energetike, jer sam finansirala važne projekte EPS, EMS i „Srbijagasa“ još od 2005. Upravo to poznavanje energetske infrastrukture i stanja u javnim preduzećima umnogome mi je pomoglo prilikom stupanja na dužnost. Energetski sektor je najvažniji za Srbiju u ovom trenutku. Mnogo je izazova, ali imam podršku i Vlade i predsednika zemlje, i svi zajedno radimo kako bismo tešku nadolazeću zimu prezimili što bezbolnije i pripremili se za buduću.
„Prezimiti zimu“ je jedno od najčešće ponavljanih upozorenja uoči vašeg izbora na čelu Ministarstva rudarstva i energetike. Hoćete li nastaviti da nas opominjete na štednju ili imate li lepe vesti za građane – kakva nas zima čeka, jesmo li u dobrim rukama?
– Naravno da ćemo nastaviti da opominjemo građane, privredu i institucije, jer treba da znaju da je situacija jako teška sa cenom energenata i njihovom dostupnošću, a na štednju opominjem i sebe i svoju decu. Šta će nam upaljena sijalica u prostoriji u kojoj ne boravimo? Šta će nam uključena mašina za veš koja je poluprazna? Mogla bih još da nabrajam. Štednjom struje pomažemo sebi i našem novčaniku, ali i državi da se izbori sa ovom nezapamćenom krizom. U jednom momentu moraćemo da se pozabavimo i cenom struje i gasa, jer su one skoro najniže u Evropi. Ono što je stav Vlade jeste da zaštitimo ugrožene kategorije što više, ali i da zadržimo konkurentnost naše privrede, jer evropske zemlje pomažu svojim kompanijama. S druge strane, plate i penzije će rasti i vodićemo računa o kupovnoj moći građana. Svakako treba imati u vidu da država nema zlatni ćup iz koga izvlači novac i, samo zahvaljujući stabilnim javnim finansijama, izdržavamo ovu krizu. Cilj nam je da zaštitimo građane maksimalno, ali i da prezimimo u toplim domovima.
Da li je s vašim dolaskom na ovu poziciju nagoveštena promena energetske politike Srbije? Koji su vam prioriteti?
– Energetska politika je politika zemlje, a ne politika jednog ministra. Svakako sam za to da imamo više energetskih izvora i da ne budemo oslonjeni samo na jednu stranu. Zato i ulažemo i gradimo kako bismo energente dopremali sa svih strana, a sve u cilju sigurnosti snabdevanja naših građana.
Preuzeli ste resor u kojem se možda i najočiglednije prelamaju aktuelni geopolitički odnosi zbog agresije Rusije na Ukrajinu. Ruski energenti se „proteruju“ iz Evrope, insistira se na diverzifikaciji, ali mnoge zemlje, među kojima je i Srbija, i dalje su zavisne od ruskog gasa. Kojim putem treba i može da ide Srbija u tom smislu?
– Cela Evropa je zavisna od ruskog gasa. Srbija je tu u povoljnijoj situaciji zbog našeg odnosa sa Rusijom, pa smo uspeli da obezbedimo dovoljne količine po dobrim cenama. Takođe, zahvaljujući dobrim odnosima sa Mađarskom, uspeli smo da uskladištimo dodatne količine gasa u njihovim skladištima. Srbija treba da teži da bude energetski nezavisna i da obezbedi sigurnost snabdevanja. To nije lako, jer zahteva dodatna ulaganja u gasovode ne bismo li izgradili potrebnu infrastrukturu da bismo mogli da dopremamo gas iz Grčke, Albanije ili Azerbejdžana. Da Srbija nije završila Balkanski tok u januaru prošle godine, sad bismo bili u velikom problemu, i građani to treba da znaju. Međutim, videli smo da odluka Hrvatske, koja nam nije naklonjena, može da utiče da skuplje plaćamo naftu u budućnosti. Zato je i izgradnja alternativnih gasovoda, prema Mađarskoj recimo, veoma važna. Sve to zahteva vreme, novac i posvećenost i to će biti moji prioriteti u budućnosti.
Zanimljivo je da vas je obrazovanje odvelo čak do Holivuda, neki novinarski poduhvati do Avganistana, karijera do Luksemburga, a sada je na red došla jedna važna adresa u Beogradu – Nemanjina 11. Kako biste opisali svoj put, šta vas je vodilo?
– Znate, ovde sam rođena i mene je ova zemlja iškolovala, posle toga sam otišla u Ameriku, a potom u Evropu, gde sam skoro dve decenije gradila karijeru. Ipak, želja da pomognem i živim u svojoj zemlji prevagnula je i zato sam preuzela poziciju 2016. godine na čelu regionalne kancelarije Evropske investicione banke. Nakon pet godina, iako sam imala sjajnu karijeru u najvećoj međunarodnoj finansijskoj instituciji na svetu, rešila sam da ostanem u Srbiji i radim u privatnom sektoru, jer sam shvatila da mogu svojim međunarodnim znanjem i iskustvom da doprinesem mnogo više ovde nego u Francuskoj, Španiji ili Italiji. Na kraju, ulazak u Vladu Srbije je za mene bila dužnost, obaveza, ali i čast da služim svojoj zemlji i svom narodu, i ta želja je bila jača od svih privilegija koje sam imala u međunarodnom privatnom sektoru.
Spadate u mlade i obrazovane ljude koji su se vratili u Srbiju posle školovanja i uspešnih karijera u inostranstvu. Je li to bila teška ili laka odluka za vas?
– Bila je sudbonosna. Iako sam bila srećna što gradim karijeru i stičem iskustvo i znanje u inostranstvu, moj ceo dosadašnji rad je skoro uvek bio usko povezan sa ovim regionom i sa Srbijom. Kapitalnim projektima u Srbiji, uključujući energetiku, bavim se poslednjih 17 godina, izuzev između 2013. i 2015, kada sam radila na projektima u zapadnoj Evropi. Tako da je moja dugogodišnja povezanost sa razvojom Srbije logična pretpostavka da se na kraju vratim da živim i radim u svojoj zemlji, ja i moja deca.
Pričali ste o zasnivanju svoje porodice, koja je pomalo neobična, jer ste odgojili četvoro dece – dvoje svojih i dvoje vašeg tadašnjeg supruga. Koliko je bilo teško „upakovati“ takvu porodicu i kako sad funkcionišete?
– Velike porodice su lepe i kompleksne. U mom slučaju to je iziskivalo puno truda, rada i strpljenja, ali ljubav između svih nas je toliko čvrsta da je vredelo svakog momenta. Gajiti četvoro dece je najlepši mogući posao na svetu.
UDARNA VEST.rs
