PORUKA predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da EK podržava francusko-nemački predlog za Kosovo i da će ga ugraditi u dijalog potvrdila je nedavno upozorenje predsednika Aleksandra Vučića da Zapad predlaže „novu armaturu“ pregovora Beograda i Prištine.
Izjava Fon der Lajenove, data u prestonici Nemačke po završetku samita Berlinskog procesa, otvorila je niz pitanja o daljoj sudbini Briselskog sporazuma, čiji je EU garant.
Jer, ako evropske institucije usvoje francusko-nemački predlog za rešenje KiM kao zvaničnu platformu i kako kaže, Fon der Lajenova, „ugrade“ ga u dijalog, da li to znači da Briselski sporazum prestaje da postoji? I može li taj sporazum, koje su potpisale tri strane – Beograd, Priština i Brisel – da ugasi samo jedna, evropska strana?
Takođe, ako je u srži francusko-nemačkog predloga zapravo da Srbija prizna Kosovo, direktno ili indirektno, onda se ulazi u ćorsokak jer Beograd to ne može da prihvati. S druge strane, postavlja se i pitanje kako će ovaj dokument dobiti potreban konsenzus na Evropskom savetu, ali i u Evropskoj komisiji, kada pet članica EU ne priznaje Kosovo – Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija?
Ostaje da se razjasni da li je Fon der Lajenova mislila da francusko-nemački predlog bude nekakva dopuna Briselskog sporazuma? Ako je dopuna, onda se podrazumeva da prvo mora postojeći da se realizuje, odnosno da se formira Zajednica srpskih opština, pa se onda stiču uslovi za dalje razgovore. Ako je u francusko-nemačkom predlogu nešto što bi prihvatile i Španija, Grčka i ostale zemlje, odnosno ako se Kosovo tretira statusno neutralno, onda ne bismo imali od čega da strahujemo. Ali, s obzirom da smo prethodnih nedelja podrobno upoznati sa suštinom nezvaničnog dokumenta Pariza i Berlina, ova druga opcija unapred otpada.
UDARNA VEST.rs
