Srbija se suočava sa još jačim pritiscima zbog neuvođenja sankcija Rusiji, a prilično konkretne pretnje stigle su gotovo u istom danu. Prva se odnosi na pristup novčanim fondovima EU, što je tražio hrvatski evroposlanik Tonino Picula, čiji je amandman i usvojen, a druga na uživanje bezviznog režima za naše građane!
Obe poruke, koje su još u formi neobavezujućeg upozorenja, dodatni su pritisak na Srbiju zbog neusklađivanja sa politikom Unije i treba ih shvatiti vrlo ozbiljno, ocenjuju sagovornici Kurira.
Direktna uslovljavanja
Najpre je, naime, Komitet za spoljnu politiku Evropskog parlamenta usvojio amandman poslanika iz Hrvatske Tonina Picule kojim se napredak na evropskom putu Srbije direktno uslovljava uvođenjem sankcija Rusiji, ali i traži preispitivanje svih fondova EU za našu zemlju, posebno onih projekata koji se finansiraju u okviru ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan, kako bi se „osiguralo da svi rashodi EU budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima EU“.
Odmah za tim stigla je najava evropske komesarke za unutrašnje poslove Ilve Johanson da Brisel razmatra ukidanje bezviznog režima za srpske građane. Ona je kazala da ne isključuje mogućnost da Evropska komisija pokrene mehanizam suspenzije bezviznog režima za Srbiju, jer „zemlja ne usklađuje viznu politiku sa EU, što se smatra jednim od razloga zašto se Evropa suočava sa novim talasom migranata.“
– Nadam se i mislim da će Srbija i drugi zapadnobalkanski partneri sarađivati sa nama i uskladiti svoju viznu politiku sa EU. Ali, naravno, ovo (suspenzija) nije ništa što bih isključila. Ali mislim i nadam se da ćemo imati dobru saradnju – poručila je Johansonova.
Ozbiljne poruke
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić za Kurir upozorava da je Evropski parlament politička mašina za pritisak, iako usvaja neobavezujuće rezolucije, a upozorenje za vize takođe se mora ozbiljno shvatiti.
– Srbija treba da se uskladi i sa viznom politikom EU, jer je znatno povećan broj onih koji pokušavaju, a mnogi i uspevaju, da preko Srbije, za koju im ne treba viza, dospeju u neku članicu EU u kojoj nemaju šanse za ostanak ili dobijanje azila. Nažalost, i to je poruka koju treba ozbiljno shvatiti jer ćemo se u suprotnom suočiti s povratkom viza za građane Srbije. Što se tiče rezolucije EP, treba da se podsetimo da je još u maju nemački Bundestag usvojio sličnu formulaciju, doduše tada bez eksplicitnog pominjanja Srbije, ali je poruka bila jasna: ne možete da koristite evropske pare a da ne želite da usvajate zajedničku evropsku spoljnu politiku i pozicioniranje prema Rusiji nakon agresije na Ukrajinu. Za razliku od Evropskog parlamenta, nemački Bundestag ima značajnu ulogu u kreiranju ne samo nemačke već i evropske spoljne politike – naglašava naša sagovornica.
Na pitanje da li je slučajno što amandman dolazi od predstavnika Hrvatske, zemlje koja je i najavljivala da će sputavati Srbiju na putu ka EU, Grubješić kaže:
– Nema slučajnosti, ali bi do glasanja u novembru taj amandman mogao da pretrpi izmene, naravno ukoliko bi druge poslaničke grupe procenile da je takva formulacija preoštra i nepotrebna.
Očekivani pritisci
Novinar i politički komentator Milovan Jovanović uveren je da je sve to vid pritiska na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
– I to ništa nije novo niti neočekivano. Što rat duže bude trajao i situacija se dodatna pogoršavala, ti pritisci će se pojačavati. Ne očekujem nikakvu suspenziju bezviznog režima. A amandman Picule nema nikakvu težinu ni značaj. Hrvatska jeste jedna od 27 članica EU, ali ona nema presudni uticaj na donošenje ili nedonošenje ključnih odluka. Stavovi EP, izveštaji Evropske komisije i zaključci Evropskog saveta nemaju nikakav politički značaj. Zasebne države članice EU su te koje odlučuju o pregovaračkom procesu. Za bilo kakvo napredovanje u pregovorima sa EU potrebna je saglasnost svih 27 članica. EU je namerno propustila brojne prilike za integraciju država zapadnog Balkana, a to je onda stvorilo prostor za upliv trećih strana .
UDARNA VEST.rs
