РУСИЈА неће продавати енергенте земљама које буду ограничиле цене нафте, изјавио је председник Владимир Путин на форуму „Руске енергетске недеље“.
Он је на форуму на коме лидери и представници највећих светских енергетских компанија, као и водећи експерти у индустрији, разговарају о будућности руске нафтне и енергетске индустрије и међународној сарадњи и развоју, објаснио да Русија неће радити против здравог разума и за свој рачун обезбеђивати туђе благостање. Ко ограничи цене нафте, неће добијати руске енергенте, био је категоричан Путин.
Он је рекао да је Русија увек била поуздан партнер и испуњавала своје обавезе и по томе се разликује од западних земаља које су одбијале да испуњавају своје обавезе од раније потписаних уговора. ЕУ је увела „плафон“ цени нафте који би требало да ступи на снагу 5. децембра.
Drugi pišu
Председник Русије је најавио да ће гасоводи „Северни ток“ бити поправљени ако њихова даља експлоатација буде рентабилна.
– Поправити гасоводе на дну Балтика је могуће, али то има смисла само ако њихова даља експлоатација економски буде оправдана – нагласио је Путин.
Путин је поновио да су терористички напади на гасоводе „Северни ток“ 1 и 2 предузети да наруше енергетску стабилност Европе и да су то акти међународног тероризма. Оценио је да они који желе да прекину везе између Европе и Русије стоје иза саботажа на „Северном току“. Руски председник сматра да можда САД покушавају да приморају Европу да купи амерички течни природни гас.
– У свету влада економска криза и Русија је спремна да испоручи додатну количину енергената током зиме, а на Европи је да предузме даље потезе – рекао је Путин, напоменувши да је један крак „Северног тока“ 2 безбедан.
Истовремено, руске крстареће ракете и дронови и јуче су гађали војне и енергетске циљеве. Министар енергетике Украјине Герман Галумко изјавио је да је само у прва два дана ракетирања оштећено око 30 одсто украјинске енергетске инфраструктуре. Галушко је признао да до сада Руси нису гађали термоелектране.
Већина грађана Украјине је свесна да се ради о Путиновој освети за диверзију на Кримском мосту коју је организовала украјинска војна обавештајна служба. Чак и у разговору са западним репортерима украјински грађани кажу да су очекивали да ће после диверзије на Кримском мосту Путин жестоко одговорити.
Интересантно је да су главни украјински пропагандисти из окружења председника Владимира Зеленског у суботу еуфорично говорили да Путин нема чиме да одговори, јер су потрошене ракете „калибар“ којима се гађало са дистанце, са бродова у Црном и Каспијском мору.
Пошто је генерални секретар НАТО Столтенберг изјавио јуче да ће се од сада у Украјину слати више ПВО система како би се могли бранити од удара из ваздуха, министар одбране Украјине Алексеј Резник је саопштио да је из Немачке већ довезена ПВО систем „Ирис-т“, а наводно ће ускоро добити и далекометне америчке системе НАСАМС домета до 300 километара.
Осим електрана, Руси су гађали железничке чворове, како Украјинци не би могли да довозе муницију и ново наоружање на југоисточни фронт. На северу Украјине у Сумској области после удара дронова нестало је струје. Слично је било и у Дњепропетровској области.
Интересантно је да амерички листови пишу како су у Вашингтону упозоравали Кијев да су недопустиве терористичке акције. Украјинске службе су појачале терористичку активност на територији Русије.
У граду Брјанску, федерална служба безбедности РФ је ухапсила човека који је хтео да активира бомбу на великом аутомобилском терминалу. Руска полиција је ухапсила у Московској области агента украјинских служби који је из Естоније довезао два комплекса „игла“ којима је намеравао да почини диверзантску акцију.
Иако је тенкиста, именован је за команданта Ваздушно-космичких снага 2017. године, због искуства у другим родовима војске, па је знао да одлично координира заједничко деловање оних на небу и јединица на земљи. Сигурно му не мањка храбрости, што потврђују и највећа одликовања.
Ратовао је у Сирији 2019, а донедавно је у Украјини командовао јужним фронтом. Рођен је у Новосибирску, све војне школе завршио је са одличним оценама. Касније се доказао као старешина у Таманској дивизији. Суровикин је био на служби 1995. године у Таџикистану где је требало бранити границу од напада из Авганистана. Тамо су га људи заволели, јер је са својим војницима за време поплава спасио 34 детета и 55 старијих људи. Ратовао је у Чеченији за време контратерористичке операције. Отворено је поручивао да ће за сваког погинулог војника уништити тројицу терориста.
Већ 2008. године је био начелник Главне оперативне управе Генералштаба у време рата у Грузији. Касније је стварао војну инфраструктуру на Курилским острвима на Далеком истоку, као и на Арктику.
UDARNA VEST.rs
