Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje svečanoj akademiji povodom obeležavanja 950 godina manastira Svetog Prohora Pčinjskog.
Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog, koji se nalazi 30 kilometara južno od Vranja, danas obeležava 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio.
Arhijerejsku liturgiju od 9 služio je patrijarh Porfirije, a u 12 časova je počela anastiru svečana akademija, a na samom početku intonirana je himna Srbije, pored patrijarha Porfirija, prksutno je i 15 arhijereja SPC i ostalih pomesnih crkava.
Sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem stigao je predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.
Predsednik Srbije je, na predlog episkopa vranjskog gospodina Pahomija, dobio orden prepodobnog Prohora Pčinjskog, koji mu je danas uručen.
– Velika mi je čast i hvala vam na ovom ordenu. Nisam neko ko inače žudi za nagradama, ali mnogo znači ovaj orden. Čini mi se da kada zajedno rastu srpska država i srpska crkva da je tada i najbolje našim građanima – rekao je predsednik.
Dodao je i da „moramo da radimo još više da se borimo još više i da budemo još uspešniji. Posle ordena Svetog Save jedini sam srpski predsednik koji je primio taj orden u istoriji i mnogo mi znači jer je neko primetio koliko se borimo.“
Vučić je istakao da bez crkve ne možemo da očuvamo naše nacionalno i državno tkivo, a da onaj ko to ne razume, ne zaslužuje da vodi državu.
– Nemoguće je govoriti o Vidovdanu i Kosovou posle gospodina Terzića a da to ima nikakvog smisla – rekao je Vučić i naveo da će govoriti iz glave.
– Devet i po vekova su za ans obaveza i odgovornost, devet i po vekova postojanja na teškom tlu su obaveza da i u narednih devet i po vekova opstanemo. Naša obaveza je da narodu koji ovde živi obezbedimo opstanak, da ponovo pokrenemo fabričke pogone da ljudi mogu da rade, da ponovo mladi mogu da se zaposle i da vide budućnost i za svoju decu.
Naveo je da ovde živi divan narod, „ljudi koji su više od svega voleli i cenili svoju crkvu“.
– Uz veličanstveni orden dobio sam obavezu više – naveo je predsednik i poručio da je važno jer, uprkos teškim vremenima i silnim pritiscima sa Kosova i Metohije, već sutra ide u Brisel.
– Znam koliko imamo problema, i zna to narod, verni narod u Bujanovcu bolje nego bilo gde drugde. Ja vam obećavam da ćemo se boriti za Srbiju, da nećemo biti ničiji podanici, osim što ćemo biti sluge svog naroda i svoje države.
Čuvaćemo i štitićemo kosovski zavet i Vidovdan, ali i brinuti o budućnosti našeg naroda u Bujanovcu, na Kim, i svakom drugom mestu gde Srbi žive.
Poručio je da je Srbija „iz dana u dan sve jača i snažnija“ i da je uveren da će, uz pomoć naroda naša zemlja biti sve jača.
– Hoćemo da pobeđujemo, fabrikama, većim penzijama, ekonomijom, da budemo ubedljivo boljih od svih drugih, i to niko ne može da nam zabrani. Molim vas da ostanete na svojim ognjištima, a mi ćemo Vam pomoći na sve moguće načine – rekao je predsednik.
On se zahvalio vladikama na svemu što čine za srpski narod.
– Molim vas da nam svojom verom da postoje ljudi koji nisu podaničkog duha, već slobodarskog srpskog duha, pomognete da prebrodimo probleme koji su pred nama, u vezi KiM, i da nam pomognete da zajedno iz toga izađemo.
Predsednik je izrazio zahvalnost i Miloradu Dodiku koji prisustvuje svečanoj akademiji.
– Jedinstvo srpskog naroda nam je važnije i potrebnije nego iakda. Nismo slabi kao što smo bili, ni jaki kao što bismo voleli da budemo, ali bićemo ako budemo ujedinjeni – poručio je Vučić.
Manastir Svetog Prohora Pčinjskog stariji i od Hilandara
„Manastir je u 1070. godine izgradio vizantijski car Roman Diogen IV u znak zahvalnosti što mu je starac Prohor, tokom lova u dolini Pčinje, prorekao da će postati car“, ispričao je deo predanja portparol Eparhije vranjske sveštenik Dalibor Jović.
Manastir, koji se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali gornjeg toka Pčinje, u blizini sela Klenike, na 375 kilometara od Beograda, bio je u okviru vizantijske države sve do Nemanjinih osvajanja između 1180. i 1190. godine. U sastav Srbije ulazi tek krajem XII veka, u vreme velikog župana Stefana Nemanje.
U istorijskim izvorima, kako navode u Eparhiji, manastir se ne pominje se sve do dolaska na vlast srpskog kralja Milutina (1282-1321).
Razdoblje prosperiteta za manastir, u kome je bio i snažan duhovni i kulturni centar srednjovekovne srpske države, završen je dolaskom Turaka.
Kako neki izvori navode, knez Lazar Hrebeljanović podigao je spoljnu pripratu, ispred Milutinove crkve, isto kao i u Hilandaru. Predanje, kaže i da je knez, na putu za Kosovo Polje tu pričestio i vojsku.
U Eparhiji podsećaju i da nekoliko zapisa svedoči o velikom stradanju manastira 1817. godine, kao i na reči Vuka Karadžića: „Ali, manastir odoleva svemu, kao jedan od mnogih manastira koji su u ta vremena bili pravi i jedini stubovi i čuvari zakona „ršćanskoga“ i imena srpskoga“.
U srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine, manastir je bio jedan od važnih centara ustanka.
Na meti Bugara našao se tokom oba svetska rata – 1915. i 1941. godine.
Stavljen je pod zaštitu Zakona, kao spomenik kulture 1950. godine, a 1979. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
Sveobihvatna revitalizacija manastira, čij je kompleks drugi po veličini u SPC, počela je 1986. godine.
Pored potpune obnove Vranjanskog konaka, tada su realizovani i najneophodniji radovi na hramu i ostalim objektima u kompleksu, uljucujuci i staru vodenicu. Uređeni su porta i veliki prostor ispred manastira, kao i minihidroelektrana sa akumulacijom kako bi se izbegla svaka vrsta zagađenja.
Poslednji je rekonsturisan Kraljev konak, izgoreo u požaru 2014. godina.
Tokom ratnih sukoba na tlu SFRJ bio je utočište izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.
Manastir je i kulturno-prosvetni centar u kojem su bogoslovska škola, prepisivacko-iluminatorska radionica, a uči se ikonopisacki zanat.
Mošti Sv. Prohora nalaze se u maloj pokloničkoj kapeli u unutrašnjosti manastira, iz kojih već skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro.
UDARNA VEST.rs (Republika)
