U Beogradu će danas biti održan sastanak posvećen obeležavanju 65. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, a skup će otvoriti predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednica Republike Ugande Džesika Alupo.
Skup u Palati Srbija počinje u 9.30 časova, a nakon plenarnog zasedanja šefovi delegacija zemalja učesnica sastanka simbolično će zasaditi drvo u Parku prijateljstva na Ušću.
Predsednik Vučić će u okviru sastanka imati niz bilateralnih susreta sa zvaničnicima zemalja učesnica skupa.
Vučić je u ponedeljak izjavio da će Beograd, na 65. godišnjicu održavanja prve konferencije Pokreta nesvrstanih, ponovo okupiti državnike iz sveta oko univerzalnih vrednosti koje su nam danas potrebnije nego ikada.
– Istorija se sutra vraća tamo gde je sve i počelo, u našem Beogradu, iz kojeg je pre mnogo godina poslata snažna poruka mira, jednakosti, uzajamnog poštovanja i razumevanja među narodima! – istakao je Vučić.
Skup u Beogradu prilika je da se sagleda istorijsko nasleđe Beogradske konferencije i još jednom potvrdi zajednička privrženost Povelji Ujedinjenih nacija, međunarodnom pravu i duhu multilateralizma u kontekstu rešavanja globalnih izazova, saopšteno je ranije iz Vlade Srbije.
Sastanak predstavlja i priliku za podsećanje na istorijski doprinos zemalja osnivača Pokreta nesvrstanih, ali i za razmatranje njegovog trajnog nasleđa u uslovima složenog i dinamičnog međunarodnog okruženja.
Odlukom Vlade Srbije od prošle godine, u Srbiji se 1. septembar obeležava kao Dan nesvrstanih, čime se dodatno afirmiše istorijski značaj Beogradske konferencije i njen doprinos razvoju savremenih međunarodnih odnosa.
Prva konferencija Pokreta nesvrstanih počela je 1. septembra 1961. godine u Beogradu u, tada zgradi Saveznog izvršnog veća, današnjoj Palati “Srbija“.
Koreni Pokreta nesvrstanih sežu u period pre Prve konferencije u Beogradu, a jedna od ključnih prekretnica bila je Bandunška konferencija, održana 1955. godine, na kojoj su predstavnici azijskih i afričkih država postavili principe koji će kasnije biti ugrađeni u politiku nesvrstavanja.
Sledeće godine, dogodio se još jedan važan korak.
Na Brionima su se 18. i 19. jula sastali predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, indijski premijer Džavaharlal Nehru i egipatski predsednik Gamal Abdel Naser. Njihov susret i zajednička deklaracija značajno su doprineli približavanju pogleda na međunarodne odnose, mir i nezavisnost država.
Brionski sastanak smatra se jednim od ključnih koraka u procesu koji je doveo do formiranja Pokreta nesvrstanih. Međutim, Pokret nije tada formalno osnovan. To se dogodilo na Prvoj konferenciji u Beogradu 1961. godine.
Uloga Jugoslavije u čitavom procesu bila je specifična. Nakon jugoslovensko-sovjetskog raskola 1948. godine, tadašnje rukovodstvo razvijalo je sve samostalniju spoljnu politiku.
Zvanični Beograd istovremeno je uspostavljao intenzivnije veze sa državama Azije i Afrike, posebno sa zemljama koje su se borile za sopstvenu nezavisnost.
Pored Tita, među najvažnijim ličnostima procesa koji će dovesti do osnivanja Pokreta nesvrstanih bili su Nehru, Naser, predsednik Gane Kvame Nkrumah i predsednik Indonezije Ahmed Sukarno. Više o tome možete pročitati u odvojenom tekstu.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs/Tanjug)
